СРПСКИ
РОМАНТИЗАМ

Лаза Костић - "Међу јавом и мед сном"

Срце моје, срце лудо,
шта ти мислиш с плетивом? 
ко плетиља она стара,
дан што плете, ноћ опара,
међу јавом и мед сном.  

Срце моје, срце кивно,
убио те живи гром! 
што се не даш мени живу
разабрати у плетиву 
међу јавом и мед сном.

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ

             Пјесма настаје у додиру сна и јаве, "међу јавом и мед сном", у инспиративном тренутку који може да има различите подстицаје материјалног или духовног поријекла; она се обликујеу језику али тај језик пјеснички, у пјесничкој употреби. Пјеснички језик је саображен пјесниковим мислима и осјећајима, он је помјерен од уобичајеног и свакодневног, ријечи добијају смислове и значења зависно од мјеста у реченици, од лексичких спрегова, контекста. Поетско казивање је сликовито фигуративно, симболично, алегоријско - да би се схватило, ваља открити дубинско значење ријечи, слика и цијелог књижевног дјела. Поетско казивање је некада као "пјена" - тек да проникнемо у смисао, он спласне, изгуби се. Оно нема јасне и препознатљиве обрисе него је лелујаво, прозрачно, блиједо. Пјесма "Међу јавом и мед сном" Лазе Костића једна је од таквих пјесама које дјелују загонетно и неухватљиво.

            У овој пјесми СРЦЕ је метафора за стваралачки субјект (пјесника), односно за стваралачко ЈА лирског субјекта, а ПЛЕТИВО је метафора за пјесму као продукт стваралачког процеса. У пјесми се налазе још неки мотиви сакривени испод дословног значења пјесничких слика. Три су мотива проистекла из два наведена основна мотива - то су мотив пјесничког стварања (стваралачког процеса који се одвија у простору "међу јавом и мед сном") и мотив разумјевања пјесме. Асоцијативним импулсима овдје оживљавају и преплићу се један фолклорни мотив (плетиља) и један антички мотив (Пенелопа, Одисејева жена). Ови допунски мотиви имају само илустративно - поредбени карактер.