СРПСКИ
РОМАНТИЗАМ

Јован Јовановић Змај - Поезија за дјецу

Урођена љубав према дјеци, а посебно смрт његове дјеце, снажно су подстакли Змаја да пише за дјецу. То је радио свих педесет година свога пјевања и ово је најобимнија област стварања. Пјесме за дјецу имале су прије свега васпитну функцију, али је из ње проистекла и родољубива функција: задатак ових пјесама је да дијете уведе у проблеме свијета и живота на једноставан и приступачан начин, кроз згодне ситуације, добро одабраним "јунацима", ведрим тоном, топлом љубављу. Предмет пјевања је комплетан свијет дјетињства, све животне ситуације, све манифестације свакодневног дјечјег живота. Изванредно познавање психологије дјетета омогућило је пјеснику да реалистики и објективно, без идеализације, предочи свијет дјетета и дјетињства. Пјева о доброј дјеци, али и о немарној, немирној и нерадној дјеци, али је то пјевање спонтано, ненаметљиво, њежно. Тако је створио ликове Лењог Гаше, Малог Јове, Материне Мазе, ... Дјечји свијет сагледан је шире, предочен је однос дјеце и животиња, дјеце и природе.

Пјесме за дјецу имају најтрајнију вриједност не по умјетничкој, него по етичкој вриједности. Тиме је Змај постао родоначелник пјесништва за дјецу у српској поезији и најзначајнији представник ове лирске врсте. Овој области Змајевог пјевања одао је признање чак и Љубомир Недић, који је иначе имао негативно мишљење о Змају као пјеснику.