Mjerenja vremena poluraspada pokazala su, na primjer, da je vrijeme poluraspada radijuma 1600 godina. S obzirom na to sto se starost Zemlje procjenjuje na nekoliko miliona godina, ocigledno je da bi sve kolicine radijuma na Zemlji vec odavno iscezle. Ocigledno je, dakle, da se  u prirodi osim raspadanja i radjaju atomi radijuma. Cinjenica sto se radijum nalazi u uranovim rudama (i to samo u uranovim rudama) navodi na pomisao da radioaktivni raspad urana dovodi do obrazovanja atoma radijuma.

Izotop urana sa masenim brojem 238 emituje alfa-cestice sa vremenom poluraspada od 4,5 milijarde godina (4.5 * 10⁹ godina). Prema tome, od trenutka nastanka Zemlje uran se raspao veoma malo. Alfa-raspad     dovodi do obrazovanja novog jzgra, sa rednim brojem 90 i masenim brojem 234, tj. izotopa torijuma     (ovaj izotop torijuma je radioaktivan i naziva se jos i uran-iks-jedan UX₁). Proizvod beta-raspada     jeste    , tj. izotop protaktinijuma sa masenim brojem 234 (koji se jos naziva i UX₂). Ovaj izotop je takodje radioaktivan. Na taj nacin obrazuje se lanac radioaktivnih izotopa. Lanac koji se obrazuje radioaktivnim raspadom izotopa urana     naziva se radioaktivni niz urana. Poslije 14 uzastopnih radioaktivnih transmutacija ²³⁸U, on prelazi u neradioaktivan ili stabilan izotop olova ²⁰⁸Pb. Napomenucemo da u prirodi postoje jos tri radioaktivna niza : torijumski, aktinijumski i neptunijumski, kao i jos nekoliko radioaktivnih izotopa drugih elemenata, koji ne pripadaju ni jednom nizu.