| Uvod |
| Okeani |
| Kopnene vode |
| Pustinje |
| Tajge |
 |
 |
Zemljina atmosfera je ogromna vodena pumpa koja prenosi vodu iz okeana na kopno .Sunčeva toplota uzrokuje isparavanje vode sa morske površine, tako da nastala vodena para postaje deo atmosfere. Topla vodena para u vazduhu može se ohladiti iz raznih razloga. Hlađenjem ona počinje da se vraća u tečno stanje, formirajući sitne kapljice na površini čestica prašine koje nosi vetar. Ove vlažne čestice prašine okupljaju se i formiraju oblake koji često zastru nebo. Ako se vazduh ohladi još više, količina vode koja se kondenzuje u oblaku postaje preteška da bi je on zadržao i voda pada na zemlju kao kiša.
Rečni sistemi
Kako je najveći deo Zemljine površine pokriven okeanima, najveći deo kiše pada natrag u more. Međutim, deo pada na kopno gde formira reke, jezera i poplavljeno tlo u obliku bara i močvara. Planinski lanci dobijaju mnogo kiše zato što oni prisiljavaju vlažni vazduh da se diže iznad njih i hladi. Kiša zatim teče planinskim padinama u obliku bujica i slapova. Dole u nizijama ovi potoci se spajaju i stvaraju veće, dublje reke koje polako protiču kroz krajolik. Skoro sva slatka voda koja padne na zemlju na kraju se vrati u okeane preko rečnih tokova. Deo slatke vode procuri u stene pod zemljom, ali se ponovo pojavljuje u obliku izvora koji napajaju još reka.
Sve reke sveta zajedno sadrže samo delić zemaljske vode, iako neke od njih formiraju velike slatkovodne sisteme. Najveći rečni sistem je Amazonski basen. Ova južnoamerička mreža reka ima više vode nego Nil, Misisipi i Jangcengjang zajedno,i ugošćuje na hiljade životinjskih i biljnih vrsta.
