Beta-raspad

Beta-čestice su negativno naelektrisani elektroni koje emituje jezgro. Kako je masa elektrona samo mali dio atomske mase, masa jezgra koje prolazi kroz beta-raspad se samo malo promijeni. Praktično, maseni broj ostaje nepromijenjen. Jezgro ne sadržI elektrone. U stvari, beta-raspad nastaje onda kada se neutron mijenja u proton u okviru jezgra. Svaki beta-rapad prati nevidljivi neutrino. Tada se broj protona, a time i atomski broj mijenja za jedan. Na primjer, ugljenikov izotop ¹⁴C je nestabilan i emituje beta-čestice , pri čemu nastaje stabilni azotov izotop ¹⁴N:

U stabilnom jezgru, neutron se ne raspada. Slobodni neutron se može raspasti, emitovanjem alfa- i beta-čestica. Dijeleći energiju sa beta-česticama nastaje neutrino. Neutrino je čestica koja postoji samo u kretanju i kreće se brzinom svjetlosti. Neutrino ima malu ili uopšte nema mase, kao ni naelektrisanja, ali, kao i proton, nosi impuls i energiju. Izvor energije koja se oslobodi u toku beta-raspada se objašnjava činjenicom da je masa početnog izotopa veća od sabranih masa produkata raspada. Masa se konvertuje u energiju baš kao što je Ajnštajn (Einstein) predvidio.

Pocetna strana    Gradja atoma    Radioaktivnost    Alfa-cestice    Beta cestice    Gama zraci    Period poluraspada    Kosmicki zraci    Nuklearne reakcije       Detekcija zracenja    Nuklearni reaktori    Nuklearno oruzje    Pitanja