RED I EKONOMIJA

Od svog osnivanja 1118 do ukidanja reda 1307 templari su prešli put od malog monaško-viteškog reda do najmoćnije finansijske organizacije u Evropi. Kada su osnovani sva imovina templara se sastojala od dela palate Al Axa Musca u Jerusalimu koju su templari dobili od kralja Balduina II da tamo smeste svoje sedište.  I ostali hrišćanski velikaši u Svetoj zemlji su templarima dodelili posede, što je redu omogućilo da napravi mrežu fantastičnih utvrđenja. Prvi posed u Evropi templari su dobili 1123 u Šampanji. Zahvaljujući ogromnoj podršci Vatikana templari su ubrzo počeli da dobivaju posede širom Evrope. Najviše poseda su imali u Francuskoj, Engleskoj, Španiji, Portugalu i Holandiji, kasnije su dobili posede i na Kipru, u Nemačkoj i Ugarskoj. Ovakvi posedi (godine 1300 templari su imali preko 9000 poseda) donosili su redu velike količine gotovog novca, a templari osim održavanja svojih utvrđenja i milosrdnih dela nisu imali drugih troškova. U takvoj situaciji templari su se počeli baviti bankarstvom i pružanjem drugih finansijskih usluga (trgovina menicama, izdavanje vrednosnih pisama koja su se mogla unovčiti bilo gde u Evropi, izdavanjem zajmova i dr.). Templari su ubrzo izgradili flotu koju su koristili za prevoz i trgovinu Mediteranom što im je donoslio značajne prihode. O bankarskom ugledu templara govori spisak njihovih poverilaca: Engleski kralj Edvard I (založio čak i krunski nakit), Francuski kralj Filip IV i mnogi drugi.

ANIMACIJA POVEĆANJA TEMPLARSKIH POSEDA