Proizvodnja hartije
Home Celuloza Dobijanje celuloze Proizvodnja hartije	Celuloza predstavlja osnovnu sirovinu za dobijanje hartije. Posto se najveci deo tehnicke celuloze preradjuje u hartiju, obicno se fabrike hartije nalaze u blizini fabrika celuloze. U tom slucaju se dobivena celuloza en mora susiti, vec se u okviru vodene suspenzije dostavlja proizvodjacu hartije. Za izradu losijih vrsta hartije (npr. za novine, pakovanje, karton) ne koristi se cista tehnicka celuloza vec se upotrebljava tzv. drvenjaca koja se dobija mehanickom preradom drveta. Pri proizvodnji drvenjace sa drveta se ukloni kora, zatim se isece na oblice koje se pomocu obrtnog brusa, uz polivanje vodom, usitnjavaju u fine cestice. Prilikom brusenja, usled trenja, drvo se zagreva, omeksava i rastvara se cezivni sloj izmedju celuloznih vlakana, uglavnom lignin. Drvenjaca se radi poboljsanaj izgleda moze bijeliti, a to se najcesce obavlja u fabrici hartije. Za proizvodnju boljih vrsta hartije koristi se tehnicka celuloza razlicitig kvaliteta i porjekla. Hartija se proizvodi masinskim procesom koji obuhvata sledece faze: pripremu polazne smese - pulpe (kase), formiranje beskrajnog lista hartije i naknadnu obradu hartije. Pulpa je vodena suspenzija celuloze, punilaca, boje i sredstava za tutkalisanje. Kao punioci se koriste kaolin, glina, dijatomejska zemlja, talk, titan-dioksid, cink-sulfid i dr. Punioci se dodaju da bi se poboljsao izgled hartije, popunile neravnine na njenoj povrsini, povecala neprozirnost ili poboljsale osobine potrebne za stampanje. Hartija se boji uglavnom sintetickim bojama. Boja se bira prema zeljenoj nijansi, postojanosti na svetlu ili sjaju. Hartija se tutkalise da bi bila postojanija prema vodi (npr. da se mastilo ili stamparska boja ne bi razlili) i radi pojacavanja. U tu svrhu se koristi alkalni rastvor kolofonijuma, sintetske smole, voskovi, tutkalo, skrob ili vodeno stakle. Pripremljena pulpa (sadrzi 0,5 do 4% suve materije ) se nalazina beskrajnu traku koja s eobrce oko dva valjka. Na pocetku trake voda se iz pulpe cedi kroz pore pod dejstvom sile Zemljine teze, a negdje od polovine trake pod dejstvom postavljenih vakuum-pumpi. Jos u oblasti vakuuma, vlazni list hartije se presuje jednim valjkom radi izravnanja neravnina. Ovaj valjak se moze iskorititi i za utiskivanje vodenog ziga. Do kraja sitaste trake odvoji se najveci deo vode (preko 95%), a vlazna traka se dalje susi presovanejm an beskrajnoj traci napravljenoj od filca. Ova traka rotira preko zagrejanih valjaka (60-120 °C), cime se ubrzava susenje. Nakon susenja povrsina hartije je obicno gruba i neravna, te se mora izgalcati (postupak nazvan satiniranje), a zatim se nakdandno obradjuje prema poterbama trzista (rezanje, lakiranje i slicno).