Stari Kinezi su verovali da do pomracenja dolazi otuda sto neki zmaj proguta Sunce. Kod Egipcana to je zmijurina Apop koja napada Sunce, a kod Indusa demon Rahuj. U Peruu opet jaguar prozdire Sunce. A kod nas?

Kod nas

Sto se nas tice citava stvar oko pomracenja nije bas tako jednostavna, jer u nasoj tradiciji postoje razne nemani koje kidisu na Sunce (a i na Mesec): vukodlak, hale, vestice, zmijurine, djavoli. Narocito su opasne hale. Hale imaju po dve glave i po sest pristiju na rukama i nogama, a mogu da se pretvore u razne zivotinje i ljude.

Neki su, medjutim, smatrali da do pomracenja Sunca dolazi otuda sto ga ledjima zaklone sveti Ilija i djavo dok se biju jadan s drugim. A postojalo je i misljenje da do pomracenja dolazi zato sto se Sunce i Mesec potuku, pa kad Mesec nadjaca Sunce se ne vidi.

Bilo kako bilo, u vecini slucajeva neka neman hoce da pojede Sunce. Otuda se u nasem narodu i kaze za pomracenje da se to Sunce jede odn. rec izjesti se ima znacenje pomraciti se.

Ako, medjutim, posmatrate pomracenje Sunca mezete biti sigurni da ma kako neprezali oci, necete opaziti ni vestice, ni ale, niti druge nemani, a ni svece. Jednostavno, ni jedno od tih stvorenja se na vidi, pa makar pomracenje posmatrali Hablom.

Postoje, medjutim, posebni metodi pomocu kojih se, ako je verovati babama i vracarama, sve to, pa i vise, ipak da videti.

Trik je u tome da se ne posmatra direktno sam dogadjaj, vec njegov odraz u vodi. Neposredno posmatranje pomracenja je i stetno i to ne samo kad se radi o pomracenju Sunca vec i kad je u pitanju pomracenje Meseca, jer, tvrdi se, i to coveku donosi zlo.

Uzme se dakle jedana posuda, nalije vodom, a zatim se u vodi uhvati odraz Sunca i pomracenje se posmatra kao u ogledalu. Sto se tice posude preporucuje se da to bude casa [rec casa pocinje istim slovom kojim se zavrsava vecina nasih prezimena - npr. Petrovic].

Navodno, tako je radila neka baba u okolini Loznice i postigla sjajane rezultate. Ponegde se zahteva da casa bude gledjosana, ali opet u nekim drugim krajevima umesto case koristila se tepsija. Rezultati su, kazu, bolji ako se radi o tepsiji koju je nekome o svadbi doneo na poklon kum udovac. Sa takvom tepsijom su obicno radile vracare. Neki su trazili da i voda u kojoj se hvata odraz bude narocito, ali se na tome ipak ne insistira suvise.
Nekada je posmatranje pomracenja putem hvatanja odraza Sunca i Meseca u vodi bilo siroko rasprostranjeno u narodu. Cak je i sama rec "hvatanje" ili "uhvatiti" postalo sinonim za pomracenje Sunca, odnosno Meseca. Danas sve to tone polako u zaborav i pomracenja se posmatraju kroz zatamnjena stakla, specijalnim teleskopima i drugim instrumentima. I sigurno je bas to glavni razlog sto niko vise nije u stanju da vidi sva ona cudesa koja su videli nasi stari kada su se Sunce i Mesec "hvatali".

Odbrana

Prilikom svakog pomracenja Sunce dolazi u veliku opasnost i stoga su nasi ljudi preduzimali odredjene mere odbrane Sunca. Pucali su iz pusaka prema Suncu ili su pak pravili veliku larmu udarajuci u zvona i u druge predmete, a ako nista drugo vikali su i galamili. (Ovakav nacin odbrane Sunca je uvek bio efikasan.)

I kod drugih naroda su poznati isti ili slicni postupci. Stari Egipcani su takodje dizali veliku larmu, a Kinezi su terali zmaja strelama.

Posledice

Jedna tako dramaticna pojava kao sto je pomracenje Sunca svakako nije bez posledica po svet. Tako pomracenje Sunca pretskazuje rat, bolest (pre svega kugu), glad i ustanak. Ponekad predskazuje i smrt vladara kao sto je to bio slucaj sa knezom Mihailom koji je poginuo 29. maja 1868. a prethodila su mu pomracenja Sunca od 6. marta 1867. i 23. Februara 1868. Inace, pomracenje Sunca je zlo za Srbe, dok pomracenje Meseca znaci zlo za Turke.