Интернет је глобална мрежа.
Пре свега, појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернконекција
између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно
везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном
мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број
рачунара на интернету се тренутно процењује на око 150.000.000. Количина
информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и
приказати реално колика је она заиста.
Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио
много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи
познаваоци историје информатике.Некитврдекакојето 1961. кад
је др. Леонард Клајнрок на универзитету
MIT први пут објавио рад о
packet-swiching технологији.Некинаводе 1969.годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а
одабрало Advanced Research Project Agency Network,познатију као АRPАNЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која
ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико
веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас
знамо, а потом се догодило и одвајање АRPАNЕТ-а из војног експеримента у
јавни истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био
1983. кад
је тадашња мрежа прешла са
NCP-а (Network Control Protocol) на
TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.
Протоколи су
стандарди који омогућавају комуникацију
рачунара путем мреже, а
1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АRPАNЕТ
користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос
многим ограничењима, био употребљив у малим
мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу. Како се
АRPАNЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији
приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи
захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.
Винтон Церф који је са
Робертом Каном створио
TCP/IP протокол, једном је рекао: „Створили смо протокол који ће
се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол
који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити
флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком
окружењу“. Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика
мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на
TCP/IP био контраверзан: неки делови информатичке заједнице желели су
прихватање других стандарда, а највише се помињао
Open System Interconection Protocol. АRPАNЕТ је пре службеног
прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио
NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се NCP може
искључити по жељи.
Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом
протоколу пуно пре
1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а
следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће
променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне
системе трајала је скоро 5 година, док је на АRPАNЕТ било спојено око
400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари
користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ
неколико година радиле са TCP/IP протоколом.