Mileva Maric je rodjena 19.
decembra 1875. godine u Titelu, malom gradicu u Vojvodini. Rodjena je sa deformitetom kuka, te joj je taj ne
dostatak
zadavao mnogo muka u zivotu. Ipak, otac joj je priustio kvalitetno obrazovanje,a vec u detinjstvu je naucila dobro nemacki jezik.Uvek
se isticala kao najbolji djak u razredu,cudo od deteta. Gimnaziju je zavrsila u Novom Sadu, a zatim studirala matematiku i fiziku na
Politehnickom institutu u Cirihu. U toku studija upoznala se sa Albertom Anstajnom, koji ce se kasnije, zahvaljujuci noj, proslaviti
otkricem cuvene teorije relativnosti. Mileva je,inace, bila mnogo bolji student od
Alberta, kojem je cesto pomagala u ucenju. Alberta je odmah privuklo njeno znanje i vrijednoca, a Mileva je, pomalo naivno, pocela
prihvatati njegovo udvaranje.
Mileva je
uspesno ostvarivala direktnu komunikaciju sa svojim profesorima,naucnicima svetskog glasa i nobelovcima,dok
je Albert cesto bezao i sa predavanja.Milevini seminarski radovi izazivali su sveopste divljenje.
Godine 1897. ona prelazi u Hajdelberg da bi slusala predavanja
vodeceg svetskog eksperimentalnog fizicara Filipa
Lenarda,ali se posle 6 meseci vraca u Cirih ne mogavsi da odoli ljubavnoj ceznji. Od tada Mileva uspjesno radi na svojoj disertaciji,
ali ona iznenada nestaje sa unizerziteta.Kasnije se ispostavilo da se to desilo upravo radi Albertove koristi, jer se pretpostavlja da
je tema disertacije bila teorija relativnosti. Mileva je prva dosla na ideju o mogućnosti pretvaranja materije u energiju, nakon
Rentgenovog, Pupinovog i Marije Kiri otkrića. Sve svoje ideje veoma uspesno je definisala
matematički. Prva je u svetu uvela pojam četvorodimenzionalne geometrije (prostor - vreme), a zatim dala definiciju fotoelektričnog
efekta. Od 1897. radi na elektromagnetnoj teoriji svjetlosti, a od 1901. i na teoriji relativnosti u cemu joj i Albert pomaze.
Najzad 1903. Mileva Maric se udala za Alberta Ajnstajna. Vec 1905. Albert objavljuje teoriju relativnosti, ali samo pod svojim imenom. Zakon masa-energija, iskazan je čuvenom formulom E = m x cē (energija je ravna proizvodu mase i kvadrata brzine svetlosti), sto će postati temelj razvoja atomske energije. Takodje su potvrdili kvantnu teoriju svetlosti, sto je rezultiralo stvaranjem fotoelektrične ćelije (a kao rezultat je prenos slike, televizija). Ovim je rodjena nova grana u fizici kvantna fizika. Sva ova ostvarenja matematički je definisala Mileva, kao vrstan matematičar, a ista je potpisao samo Albert. Kada su Milevu Novinari pitali zasto je svu slavu od tako vaznog pronalaska prepustila samo muzu, ona je rekla:"Nas dvoje smo Einstein"(Einstein /njemacki/-jedna stijena).Albert je proglasen za najvećeg naučnika dvadesetog veka, a Mileva ostala gotovo anonimna. Kao vrhunac, Albert je 1913. napustio Milevu i njihova dva sina i ozenio se svojom rodjakom.
Albertu je dodeljena Nobelova nagrada iz fizike za 1921. godinu. Postoji informacija da je Albert sav novac od te nagrade dao Milevi, dok ima i takvih tvrdnji koje govore da ju je on tim novcem kupio da ćuti. Od 1933. do 1955. Albert je ziveo i radio na Princeston Univerzitetu, u Sjedinjenim Drzavama, ali za sve to vreme nije nauci dao nikakva ostvarenja. To je jedan od dokaza da je sve sto je ostvario, ostvario samo sa Milevom zajedno.
