Kloniranje sisara
Mozda je ovu pricu najbolje poceti nabrajanjem nacina na koje moze nastati embrion.Postoje tri nacina , to su:
Ø Seksualna reprodukcija, pri kojoj embrion dobija polovinu gena iz majcine jajne celije, a drugu polovinu iz sperme oca
Ø Aseksualna reprodukcija ili kloniranje je oblik reprodukcije pri kome svi geni embriona poticu iz somatske celije jedne individue.Klonirano dete nema ni oca ni majku, vec samo “donora nukleusa”.
Ø Partenogeneza
Mi cemo se u ovom radu usredsrediti na kloniranje.
Kloniranje je definisano kao stvaranje grupe genetski istovetnih organizama od jedne jedinke aseksualnim putem; to je izazivanje deoba somatskih celija kojima se dobijaju nove jedinke, istovetne kako sa organizmom iz kojeg su izvedene tako i medjusobno.
I na kraju, ali nista manje vazno, kloniranje se moze definisati kao kopiranje, umnozavanje, koje podrazumeva ukidanje svake individualne razlicitosti.
Pri pomenu reci “kloniranje” vecina ljudi pomisli na kloniranje zivotinja i ljudi, medjutim vazno je spomenuti da se kloniranje svakodnevno koristi u laboratorijama, npr za dobijanje velikog broja identicnih fragmenata DNK(tehnologija rekombinovane DNK).
Kada je u pitanju kloniranje ljudi, koje u poslednje vreme okupira paznju kako priznatih instituta, tako i ljudi sirom sveta,mozemo izdvojiti dva tipa:
Ø Reproduktivno
Ø Terapeutsko
Reproduktivnim kloniranjem stvara se embrion, koji se zatim implantira u matericu , sa ciljem da se razvije klonirano dete.Ukoliko bi covek klonirao sam sebe,tj. klonirani embrion bi se implantirao u matericu zene koja je donor nukleusa, pitamo se da li bi dete te zene bilo njena cerka ili sestra.Ni jedno nije tacno, te dve osobe bi se svrstale u novu kategoriju bioloskih odnosa-klonovi.
Kod terapeutskog kloniranja, klonirani embrion se ne implantira u matericu, vec se koristi za generisanje stem celija.Da podsetimo da su stem celije primordijalne celije sposobne da se razviju u razlicite tipove celija.Ideja je da se kloniranjem embriona i njegovim koriscenjem za stvaranje stem celija omoguci stvaranje “rezervnih tkiva i organa”, koje bi donor nukleusa mogao koristiti bez opasnosti da njegov imuni sistem odbaci ta tkiva i organe.
Misljenja ljudi o ove dve primene kloniranja su veoma podeljenja:ima onih koji odobravaju obe, ili pak samo jednu od navedenih primena, dok ima ljudi koji se protive ovakvim eksperimentima.