Kao sin kameno klesara i zidara, pohadjao je casove u skoli Reichenberg Polytechnic pre nego sto je studirao arhitekturu na Technische Hochschule u Drezdenu * Dresden. Po zavrsetku svojih studija, bio je zeljan da prosiri svoje vidike, pa je 1893. putovao u S.A.D. * USA, gde je proveo 3 godine radeci razne poslove kao zidar, podopolagac, pa je cak i prao sudove. Za to vreme on je ucio posmatrajuci dostignuca cikaske skole, ekspresivne celicne ramovske strukture William Le Baron Jenney- a koje je uneo kasnije u projekte i dizajn svojih poslovnih objekata, zatim strogu blokovsku strukturu Burnhama i Root-a kao i beskompromisnu jacinu i ostrinu gradjevine koju je Saliven* Sullivan manifestovao u svojoj poznatoj zgradi Guaranty Building izgradjenoj 1894-5 u Buffalu, drzava NY. To je bio Saliven koji je posle obezbedjivanja americke arhitekture originalnim i licnim stilom koji sadrzi i povrsinsku biljnu dekoraciju, napisao esej pod nazivom Ornament u arhitekturi 1892.godine. To bi bilo sjajno za nase estetsko dobro ako bismo se u potpunosti uzdrzali od upotrebe ornamenata u jednom periodu godina, da bismo se mogli kriticki usredsrediti na gradnju dobro oformljenih zgrada i zgodno ogoljenih, kaze on.

To odslikava i centralnu poziciju Loosove estetike. Po svom povratku u Evropu, skrasio se u Becu 1896.godine, kosmopolitskom centru sa kulturom koju karakerise odmerenost i elegancija u razmisljanjima i sofisticirani puni iskustva maniri. U takvoj okolini on se odmah pokazao kao agresivni i vatreni polemicar. U prvoj seriji clanaka koji su objavljeni uglavnom u Neue Freie Presse 1897. i 1898., latio se oruzja protiv stilistickih i esejistickih tendencija propovedanih od strane slikara Gustava Klimta i arhitekata Olbriha i Hofmana koji su osnovali pokret za Secesiju 1897.godine.

Zasnivajuci svoja gledista delom na Salivenovim cistim argumentima, a delom na racionalistickoj doktrini koju je Otto Wagner izlozio na Beckoj Akademiji slikarskih umetnosti 1894.godine, Loos je krenuo da pokazuje da je vrsta ornamentike koja je uvedena od strane Ar Nuvoa* Art Nouveau, nije bila odgovarajuca evropskoj kulturi. Takav rad, lisen ornamenata je znak cistih i lucidnih razmisljanja i visokog nivoa civilizovanosti; takva dobra forma mora svoju lepotu da pronadje u stepenu korisnosti koji izrazava i u neostvarljivom jedinstvu svojih delova; tako da sva ta ornamentacija mora sistematski da bude odbacena.

Loos je uzeo da ponovo razmatra i razvija tu tezu u glavnom eseju objavljenom 1908. pod nazivom Ornament i zlocin. Da bi pomogao sirenje svojih teorija, osnovao je slobodni Fakultet arhitekture 1906.godine. Medju njegovim najpoznatijim radovima tog vremena bili su restauracija vile Karma u Clarensu blizu Montreux-a iz 1906.godine, Kaertner Ber u Becu iz 1907.godine, Steiner House u Becu iz 1910.godine kao jedna od prvih kuca sazidanih armiranim betonom i orijentir u arhitekturi XX veka, (preoblicen plan, novi metodi sazimanja i jasnoca izrazavanja unutrasnjeg prostora, ciste prave linije, ravan krov, horizontalni prozori, dominacija cvrstog, kubicnog stila)...

Od gradjevina koje su karakeristika njegovog rada tu je i komercijalna cetvrt na Michaelerplatz-u u Becu iz 1910. godine, gde je uredjenje razlicitog nivoa pogodovalo kompletnom izrazavanju volumetrijskog plana postignutog u njegovoj Ruffer kuci u Becu iz 1922.godine.

U periodu od 1920-1922. g Los je bio zaduzen za gradsko stambeno u Becu, gde je sastavio neke smele razvojne planove kakav je Heuberg model naselja. 1923. godine se nastanio u Parizu gde je uspostavio vezu sa celnim ljudima Espirit Nouveau. Takodje je cesto posecivao krugove Dadaista i sagradio je kucu za Tristan Tzaru 1926.godine. Nakon povratka u Bec 1928. njegove gradjevine ukljucuju Moller House u Potzleinsdorf-u iz 1928.godine, Kuchner House u Pauersbach-u iz 1930. godine kao i Mueller House u Pragu takodje iz 1930.godine koja predstavlja vrhunac njegovog opusa. Vrsio je trajan uticaj na sledecu generaciju arhitekata, medju kojima su Luicat, Mendelsohn, Neutra i Schindler.