Obilježja
Na rastafarijanski pokret su
dosta uticali afrički plemenski obredi, hinduizam (preko velikog broja indijskih
radnika dovedenih na Jamajku nakon ukidanja ropstva), crni Jevreji (falasha),
kao i pravoslavno hrišćanstvo odnosno etiopska varijanta pravoslavlja.
Rastafarijanstvo je mešavina i hrišćanstva i judaizma, narodnih predaja, legendi
i mitova. Poštuju Boga koga nazivaju Jah, najverovatnije prema Starom zavetu.
Nemaju sveštenike već starešine sa mudrošću i iskustvom, niti crkvu, jer je
crkva u svakom čoveku. Rastafarijanci veruju da je rajski vrt ustvari u
Etiopiji, i da su oni potomci i pripadnici 12
izraelskih plemena. Veruju da je svet belaca bezbožan i da će se crnci (oteti
kao robovi) na kraju vratiti u Afriku i ostvariti svoju slobodu. Afrika u
celini, a Etiopija posebno, se smatra mestom biblijskog raja na zemlji (Cion).
Raste veruju da su njihovi preci učinili nešto, čime su uvredili Jaha, i da ih
je to oteralo u ropstvo, no veruju da će Jah poslati znak i pomoći povrataku
njegovih vernika u Etiopiju, njihovu domovinu.
Raste veruju u neposredno prisustvo Boga u "dreadu" (rasti koji poštuje Boga).
Oni veruju da je telo hram, tako da nema potrebe graditi fizičke građevine.
Izvorni rastafarijanci
žive u zajednicama, komunama u šumama i selima Jamajke, dok raste pripadnici srednjeg staleža, uzimaju samo neka od obeležja
rastafarijanstva. Raste slave verske praznike, kao što su etiopski Božić
(07.01.), rođendan Boba Marlija (06.02.),
rođendan Hajle Selasija, itd. Verske obaveze nisu precizno utvrđene i razlikuju
se od jedne grupe do druge, iako su u osnovi slične.
Rastafarijanstvo je takođe patrijarhalni pokret, gde žene imaju sporednu ulogu.
Žene su priznate
samo kao supruge rastafarijanaca. Smatrali su da žena može doživeti veru samo
kroz muškarca. Žene su mogle pristupiti zajednici samo uz muškarca. Tokom
vremena izborile su se za veći status i slobodu, no uloga im je još uvek
sporedna.Dredovi na glavi raste predstavljaju njihove korene, povezanost sa
zemljom, precima i prirodom. Takođe predstavljaju grivu lava, simbol Afrike.
Ujedno su i vid pobune protiv belog establišmenta, kao kontrast belačkoj plavoj
kosi i kulturi. U početku su ih nosili samo oni koji su polagali zakletvu, da bi
ih kasnije prihvatila većina rasta.