Biografija
Književni rad
Izbor - pjesme za djecu
Galerija
Kviz
|
SANAK
MALE VIDE
Al' sam lijepo, majko mila, Noćas
snila: Međ' cvjetići šarenkasti Ja sam
bila.
Oko njih je ljepuškasti Leptir letô I
krunice mirisave Ljubeć kretô.
Pružila se
ruka moja Da g' uhvati Ali znam, brzo leti, Mila
mati!
I tičica divno jato Skupilo se; Pjesme im
se preumilne Svud raznose.
Kad najednom, iza
gore, Majko mila, U duvaku tananome Leti
vila.
A u ruci nosi vijenac - Oh, milina! U vijencu
je divnih ruža, Divnih krina.
A na jednom krinu
slova Kô od zlata; Slova vele: "Neka
ljubi Bratac brata,
Jer je ljubav temelj čvrsti Svakoj
sreći: Gdje nje ima neće majci Suze teći;
Vrelo
snaga, vrelo moći Iz nje lije; I sunašce nju
zasjava Najradije;
Ona diže kroz mrakove Do
slobode! Zato njeguj ljubav, slogu, Srpski rode!"
Ja
moradoh ove riječi Triput štiti, Moradoh ih i
naizust Naučiti.
"Kad s' probudiš",
vila reče, "Da ih znadeš, I kom treba pouk
ovi, Da ga dadeš".
I ja moram svakom
pričat Što sam mala Na vijencu bijele
vile Nacrtala.
1888.
CIGANČICA
"Čergo moja,
čergice Od čađava platna, Ti si moja
kućica Srebrna i zlatna!"
Tako peva
Cigančica; A da peva još, Bacićemo u def
njeni Svi po jedan groš.
1921.
VEDRA DECA
"S puta, s puta! Ne vidite Kako
juri parip naš? Luka kola cveća vozi, A Mile je
kočijaš!"
Tako kliču deca vedra
- Razleže se ceo krug. Uz to Hektor glasno laje I na
znanje svima daje Da je i on dečji drug!
1921.
NA
PRODAJU EVO ZEKE
Na prodaju evo zeke! Ko hoće da
kupi Neka odmah sa mnom amo U pogodbu stupi!
Jeftino
ću robu dati - Jer taj lopov beli U maminoj bašti
kupus Popasô je celi.
Brzo, brzo, amo
mušterije, Dok mi zeko šmignô nije!
1921.
VERNO
DRUŠTVO
Ovo vam je društvo
verno, Što se tako toplo ljubi! Niti znaju šta
je zloba Niti šta je inad grubi.
U postelji
jednoj spiju - Na jastuke legne Neda, U dno njenih nogu
lutka, A uz lutku verni meda.
1921.
HRANITELJKE
Tek što dan
je Osvanuo rani, Kraj ćumeza eno
Neda stoji; One lepe Svoje koke hrani I piliće U
gnijezdu broji.
1921.
ČESTITKA
Putuj, mala bebo, U
Nedičin kraj, I ponesi njojzi Ujin zagrljaj.
Pevajući
stupi U Nedičin stan, I čestitaj toplo Njezin
rođendan.
Sarajevo, 17. marta 1921.
MILA
Sedi Mila Sred majčina
krila; Lice mršti kao baba stara, Jer je, eno, blago
majka kara Što u ćumez uvukla se bila.
Milo,
Milo, čuvaj se belaja, Kvočka ne da pilića ni
jaja - Šinuće te sa dva krila vrana, Pa ćeš
ljuti' dopanuti rana!
1921.
LASTE
Nešto Neda sluša,
sluša, Sve joj jače srce bije: Svetli pozdrav
pramaleća Pevaju joj laste dvije -
I u njenu korpu
malu Ljubičice siplju blage, Lepe, čedne, kao
duša U Nedice moje drage.
1921.
SELJANČICA
Evo vredne seljančice, Naše
Jeke! Kosila je jutro celo Tu, kraj reke; A sad gleda
ispod ruke Kako tamo, sa dna luke, Njojzi trči stado
belo.
1921
POVRATAK
Ko je, ko je Ono
dvoje Malih tamo? Vidimo im leđa samo. Čini mi
se ona manja Da se zove lepa Janja; A kraj ove Njena
prija Lepa Cvija. S poljskog rada, Idu kući Pevajući
1921.
POVRATAK
IZ POLJA
S korpicama punim mirisava
cveta, Iz polja se vraća Ljubica i Sveta.
Ljubica
će korpu svojoj mami dati, A brat njeni Sveta svome
dragom tati.
1922
|
|