HOME PAGE

ISAAC NEWTON

Isaac Newton, (Isak Njutn) engleski fizicar, matematicar i astronom (rođen 4. januara 1643 preminuo 31. marta 1727). Jedan od najvecih prirodnih naucnika u istoriji. U domenima istrazivanja, prvo se upustio u razmatranje zakona prirode i matematike, kada je formulisao mnoge naucne principe, koji ce kasnije postati osnov njegovih uspjeha. Do univerzalnog zakona gravitacije, dosao je kroz korespodenciju sa Robertom Hukom (Huk tvrdi da je Njutn prisvojio njegove rezultate istrazivanja) 1680. Nakon nagovora Edmonda Haleja 1684, da iznadje kako se planete krecu po elipticnim putanjama, prema Johanu Kepleru, Njutn je odgovorio da je to na osnovu zakona gravitacije. Zatim je ponovo izracunao svoje dokaze, koje je publikovao u "Philosophiae Naturalis Principia Matematica". Ovim zakonom gravitacije pretpostavlja se da se sva tjela privlače medjusobno silama srazmjernim njihovim masama a obrnuto kvadratima njihovih rastojanja. Time je Njutn uspio da objasni Keplerove elipticne putanje planeta oko Sunca. Na bazi Galilejevih nalaza, Njutn je, takodje, prikazao zakone kretanja, po kojima Zakon inercije kaze: “da telo u stanju mirovanja ili kretanja pravolinijski pri konstantnoj brzini tezi da nastavi to stanje sve dok ga druga sila ne izvede iz toga stanja”. Po drugom zakonu kretanja, sila koja uzrokuje kretanje ravna je proizvodu mase i ubrzanja, a treci zakon kretanja glasi da je sila akcije ravna sili reakcije. Izradio je prizmu kojom je Suncevu svijetlost razlozio na crvenu, zutu, zelenu, plavu i ljubicastu i nazvao ih spektrom. Njutn je 1660. godine renovirao Galilejev teleskop, kojim je otklonjen problem aberacije. Njutn je u nauci prihvacen kao jedan od najvecih umova svih vremena, mada ima dokaza da se za svoja ostvarenja nije bas namucio, dosta je uzeo od drugih (Huygens, Hooke, Galileo). Medjutim, jednom steceni imidz, makar i bez stvarne podloge, tesko se menja. Slicno ce kasnije biti pomenuto i pri prikazima Tomasa Edisona, Djulijema Markonija i Alberta Ajnstajna.'