BERTA MORIZO

Berta Morizo (fr. Berthe Morisot; Burž, 14. januar 1841 — Pariz, 2. mart 1895) je bila impresionisticki slikar i jedina žena koja je izlagala na „prvoj izložbi impresionista“ 1874. godine.
Morizo je rodena u Buržeu, u Francuskoj u uspešnoj buroanskoj porodici. Ona kao i njena sestra Edma Morizo odlucuju da postanu slikarke; kada Berta uveri roditelje u ozbiljnost odluke, nailazi na negodovanje. Njeni roditelji nisu želeli da im cerke budu slikari.

Sa svojih 20 godina srece i sprijateljuje se sa važnim slikarom pejžaza, pripadnikom Barbizonske škole, Kamij Koroom. Stari slikar je poceo da uci Bertu i njenu sestru osnovama slikanja, ali ih osim toga i predstavio drugim slikarima i uciteljima. Pod Koroovim uticajem, Morizo pocinje da se ogranicava samo na slikanje u prirodi. Kao studenti umetnosti Berta i Edma pocinju da rade zajedno, sve dok se Edmina karijera kao slikarke nije završila sa njenom udajom, posle koje ubrzo dobija decu kojima se potpuno posvecuje nemajuci više vremena za intenzivno slikanje kao što je imala Berta. Sacuvana pisma izmedu dve sestre i danas pokazuje ljubav i razumevanje, i jedinstvenu vezu koju su imale izmedu sebe, ali i praceno Bertinim kajanjem zbog daljine izmedu njih, kao i zbog Edminog odustajanja od umetnosti. Edma do kraja života nastavlja da podržava Bertinu umetnost, i tako porodice dve sestre ostace bliske do kraja.
Morizo je prvo izlagale imala na Pariskom salonu 1864. godine zajedno sa pojavljivanjem dva slikara pejžaza, i posle toga regularno nastavlja da izlaže u Salonu sve do 1874, godine prve impresionisticke izložbe.
Oko 1867 Morizo upoznaje Eduard Manea. On razvija posebno interesovanje za Bertu, što dokazuju brojni portreti ukljucujuci u to cak i portret Berte Morizo u crnom šalu dok je u žalosti zbog oceve smrti. Prijateljstvo medu njima pocinje da se javlja: Mane ju je cak jednog dana poklonio nogare za slikanje kao božicni poklon. Takode se i dobrovoljno javlja u prenošenju njenih radova u salon, urgirajuci na razne nacine kada nije postojalo srestava da se normalno transportuju. Jednom se desilo da Mane pogrešno shvatio jedno od Morizovih standardnih samokritika kao dozvolu da na njenim platnima doda ispravke, što je Mane i uradio na Bertino zaprepašcenje. Mada je tradicionalno Mane viden kao ucitelj dok je Morizo bila njegov pristalica, postoje dokazi da je ta veza bila drugacija i obostrana. Dosta Maneovih slika i potezi cetkica pokazuje da je kao što je Morizo bila pod Maneovim uticajem, tako je i Mane bio pod Morizinim uticajem. Odredene Bertine kompozicije, kao i imitaciju njenog stila zrace njegovim delima, dok je Morizo od Monea razvila takozvani umetnicki karakter. Morizo je bila ta koja je naterala Manea da se oproba u slikanju u prirodi, uvodeci ga pritom u krug slikara koji su nazivali sebe impresionistima.
Godine 1874 Morizo se udaje za Maneovog brata Ežena. Imali su samo jedno dete, cerku Žili.Morizo, zajedno sa Kamij Pisaro, su bili jedini slikari koji su izlagali na svim originalnim impresionistickim izlaganjima.
Kao i njena savremenica u godinama koje dolaze Meri Kasat, tako i Berta Morizo je najcešce uzimala teme dece, majki, kao i porodicnih scena. Okarakterisana i prihvacena kao impresionista, i kao clan "haute bourgeoisie", Morizo je slikala sa iskustvom i dnevnom navikom teme komfora, svakodnevnice i imtimnosti života porodice.
Berta Morizo umire 2. marta, 1895. u Parizu gde biva pokopana na groblju Cimetière de Passy. Na njenoj umrlici pisalo je da je „bez zanimanja“.
Njene slike se prodaju i do preko 4 miliona dolara u SAD. >>