Albreht Direr

Albreht Direr (nem. Albrecht Dürer; Nirnberg, 21. maj 1471. — Nirnberg, 6. april 1528) je nemački renesansni slikar, grafičar i teoretičar umetnosti. Bio je jedan od najvećih majstora umetnosti u doba humanizma i reformacije.
Učio je crtanje u radionici nirnberškoga slikara Mihaela Volgemuta, gde je boravio 4 godine, a 1495. prvi put je otišao u Italiju i kopirao italijanske majstore. Ujedinio je italijansku ranu renesansu s ekspresivnim stilom nemačkog reformatorskog doba i došao do novih oblika izražavanja. Posezao je mitologijskim, alegoričnim i religioznim temama, ali se bavio i prirodom. Njegovi akvareli krajolika, studije biljaka i životinja svedoci su njegovog dubokog razumevanja prirode. U radionici svog oca obučen je za zlatara, pa je Direr je do vrhunca razvio drvorez i bakrorez i svojim grafikama odlučujuće uticao na popularizovanje reformatora i humanista. Kao prvi nemački umjetnik posvetio se teoriji umetnosti i između ostalog napisao temelje nauke o proporcijama. Nakon povratka u Nirnberg otvario je radionicu i izvodio oltarne slike i portrete, prve bakroreze i
 niz drvoreza „Apokalipsa“ i „Velika muka“. Nakon povratka s drugog putovanja u Italiju nastali su njegovi najvredniji bakrorezi „Vitez“, „Đavo i smrt“ i „Melanholija“ i „Sveti Jeronim u ćeliji“. U poslednjoj fazi naslikao je svoj najbolji „Autoportret“ i „Četiri apostola“, i pisao traktate o slikarstvu. Njegovo ukupno delo obuhvata 70 slika, 900 crteža, 100 bakroreza i 350 drvoreza.
Direr je rođen 21. maja 1471. u Nirnbergu, u porodici zlatara, koji je u taj nemački grad došao iz Mađarske sredinom XV veka. U porodici je bilo 18-oro dece, od kojih je budući veliki umetnik bio drugo.
Kada je imao 15 godina Albreht je počeo da se školuje u radionici velikog nirnberškog umetnika toga doba Mihaela Volgemuta. Tamo je Direr naučio ne samo slikarski zanat, već i graviranje na drvetu i bakru. Školovanje se, po tradiciji, završilo putovanjem, 1490. Za četiri godine mladi Direr je posetio niz gradova u Nemačkoj, Švajcarskoj i Holandiji, usavršavajući svoju tehniku.
Godine 1494. Direr se vratio u Nirnberg, i uskoro oženio. Iste godine putovao je u Italiju, gde se upoznao sa slikarstvom Mantenje, Polajuola, Lorenca di Kredija i drugih majstora. Naredne godine, 1495, vratio se u rodni grad i u narednih deset godina storio svoje najznačajnija dela iz oblasti grafike. Njegov rad u ovom dobu karakteriše jak uticaj poznog gotičkog slikarstva.
Direr je ponovo posetio Italiju 1505, i ovaj put se pouzdano zna da je posetio Veneciju. Iako je postigao veliki uspeh u Veneciji, i postao prijatelj mnogih uticajnih umetnika, vrato se u Nirnberg i tu stvarao. Smatran je za jednog od najznačajnijih slikara svoga vremena. Razmenjivao je crteže i pisma sa velikim umetnicima, poput Rafaela.
Ponovo je putovao 1520, ovaj put u Holandiju, da bi bio prisutan na krunisanju cara Karla V. Ovde se zarazio nepoznatom bolešću koja ga je mučila do kraja života. Poslednjih godina života slikao je manje, a više se bavio teorijskim i naučnim radom. Napisao je dela o geometriji, perspektivi, proporcijama i projektovanju fortifikacija. Umro je 6-og aprila 1528. u Nirnbergu.
Direr je prvi u Evropi sastavio Magični kvadrat prikazan na njegovoj gravuri »Melanholija I«.