Veliki pomak u nasem saznanju o Veneri, doneo je kosmicki brod “Magelan”, lansiran 4.  maja 1989. godine. On je 10. avgusta 1990. godine stigao u okolinu Venere i poceo da kruzi oko nje kao satelit, saljuci nam dragocene podatke. Njegov osnovni zadatak bio je da u prvoj fazi rada koja je trajala 243 Zemaljska dana, izradi globalnu mapu oko 70% Venerine povrsine,  sa preciznoscu kakva do sada nije bila postignuta, i da sakupi podatke o planeti u toku njenog potpunog obilaska oko Sunca. Osim toga on treba da istrazi opsti karakter geologije Venere, udarne kratere i vulkanizam. Neki od njegovih dosadasnjih rezultata ukazuju da i na Veneri postoje aktivni vulkani. 

Na radio-lokacionoj mapi Venere planinske oblasti slicne su kontinentima na Zemlji.  Depresije koje bi bile analogne okeanskim basenima na nasoj planeti, ovde zauzimaju samo 1/6  povrsine, prema 2/3  na Zemlji. Dva, uslovno receno, kontinenta Venere su Zemlja Afrodite i Zemlja Istar, koji su imena dobili po grckom imenu boginje Venere i po imenu kojim su Veneru zvali u drevnom Vavilonu. Zemlja Afrodite se po povrsini moze uporediti sa SAD, a Zemlja Istar sa Australijom. 

Zemlja Istar lezi na velikoj visini i po svemu sudeci je relativno glatka i moguce je da je pokrivena ohladjenom lavom. U blizini Zemlje Istar nalaze se planine Maksvela, masiv koji se nad srednjim nivoom uzdize citavih 11 km te je mnogo veci od Mont Everesta na Zemlji. Zapadno od Maksvela lezi prilicno tamna (pa prema tome i glatka) oblast kruskolikog oblika koja je nazvana Laksmi plato. Mada se nalazi na visini od 2500 do 3000m ovo je najglatkija povrsina na planeti. 

Drugi veliki kontinent je Zemlja Afrodite ciju severoistocnu i severozapadnu granicu obelezavaju planinske oblasti koje se izdizu i do 8000m iznad srednjeg nivoa. Tu se nalaze i dve doline koje podsecaju na Vales Marineris na Marsu.  Dve druge svetle oblasti nazvane su Alfa i Beta. Na jugu Oblasti Alfa nalazi se prstenasti objekat koji je dobio ime Eve i verovatno predstavlja stari udarni krater precnika oko 200 km. Predlozeno je da svetla tacka u centru kratera oznaci nulti meridijan na Veneri. 

1