- Дио интервјуа са Маријаном Бенешом, “Независне новине” -

ЧОВЈЕК ЈЕ ЧОВЈЕКУ БОГ

              Кад би опет могао, бањолучки боксер би свој живот проживио исто као и овај, исти племенити спорт и пјесме. Једино би, како каже, пажљивије бирао пријатеље.

За бокс каже да је заиста племенит спорт, али, истиче, не због тога што је хумано ударати и ломити у рингу, него зато што је племенито то не користити на улици.

"Истина, много пута сам се тукао, поготово у вријеме кад сам био власник кафане. Али никад нисам први увриједио и одговорно тврдим да за педесет и четири године живота никад нисам први ударио.

Само једном је, каже, добио батина и то кад су га деветорица због дјевојке претукла у парку "Петар Кочић".

"Дјевојка од једног мангупчића је трзала на мене и он је послао људе да ме претуку. То је било 1969. године и тад су ми поломили аркаду. Касније сам их хватао и одрађивао једног по једног. Последњег сам ухватио пет година послије на игранци у КАБ-у", прича Бенеш.

Каже да је за поновни улазак у ринг прекасно и да то више не би имало смисла.

"Истина, ја се осјећам јако добро, могао бих опет да боксујем, али то сада радим само за себе и ради одржавања форме. Осим тога, садашњи бокс у овом граду није као што је некада био и док год су овакви људи у Славији, неће ни бити бољи", сматра Бенеш.

За Славију сам, додаје, све дао, и здравље и труд, а добио сам свега седам мјесеци радног стажа.

"Нећу да размишљам о стварима које ме чине несрећним. Рецимо, умјесто да размишљам о економији, која је иначе највећи лопов у сваком погледу, радије ћу прошетати бившом Улицом маршала Тита, то ми је омиљена улица, и уживати у оном што имам и што јесам", истиче Бенеш.

Каже да своје троје дјеце јако воли и да се нада да ће наћи животну сапутницу.

"Не планирам да старост дочекам сам и сматрам да свако вријеме носи своје вријеме. Жена има, само треба препознати праву", говори Бенеш.

Осим економије, Маријан не воли ни политику, а ни религија, оваква каква је сада, није му баш блиска.

"Бог је на земљи, међу људима и све је на овом свијету. Човјек је човјеку бог и онако како дајеш тако ти се враћа. Најважнија је људска доброта и ђаво није оно што се мисли, већ је ђаво кад неког оставиш гладним или превариш човјека", тврди Маријан.

На крају остаје носталгија за бившом Југом, чије боје је са пуно љубави бранио. Петокрака се вијорила много пута док је стајао на победничком постољу.

Ниједан професионални меч нисам хтио одбоксовати без химне "Хеј, Славени" и заставе Југославије, додаје боксер Маријан Бенеш.