Фишерова дугогодишња тврдоглавост у вези с мечевима и условима играња манифестовала се и у припреми меча са Спаским. Од могућих места, Фишер је преферирао Југославију док је Спаски желео Исланд. Једно време је покушавано да се спор реши тако да се по део меча одигра на обе локације, али је тај аранжман пропао. У једном тренутку Фишер је изјавио да неће играти меч. На Фишерову примедбу да је наградни фонд неадекватан, лондонски финансијер Џим Слејтер дао је додатних 125.000 долара, чиме је награда повећана на 250.000 долара. Хенри Кисинџер је телефонирао Фишеру, апелујући на његов патриотизам и замолио га да игра. Како год разлог био, Фишер је одлучио да игра.

Меч између Спаског и Фишера одржан је у Рејкјавику, Исланд, од јула до септембра 1972. године. Фишер је изгубио прве две партије; прву због грубог превида, а другу контумацијом, јер није хтео да игра партију. Изгледало је да ће Фишер изгубити читав меч контумацијом, док Спаски није изненада прихватио Фишеров захтев да се следећа партија одигра у споредној соби, без камера. После тог контравезног догађаја, Фишер је у следећих 19 партија добио седам, изгубивши само једну, уз 11 ремија. Коначни резултат био је 12½:8½ за Фишера.