Genetski modifikovani organizmi

Šta su genetski modifikovani organizmi?

Genetička modifikacija, u najširem smislu, može da podrazumeva svaku promenu u genomu, što može da bude posledica rekombinacije roditeljskih gena u potomku, a dobija se ukrštanjem roditeljskih parova – hibridizacijom u postupku oplemenjivanja i selekcije organizama. Promene genoma mogu da budu i promene u broju hromozoma, ili krupnije promene u njihovoj strukturi, što se dobija tehnikama citogenetike. Genetička modifikacija može da bude izvedena na nivou gena , ili manje grupe gena, tehnikama molekularne genetike, odnosno genetičkog inženjeringa. Svi organizmi dobijeni na navedene načine mogu se smatrati genetički modifikovanim. To nas navodi na zaključak da nazivi koji se koriste da opišu organizme sa genskim promenama o kojima je ovde reč, možda i nisu najsrećnije odabrani. Ne ulazeći u šira razmatranja, može se reći da se pod genetički modifikovanim organizmima (GMO) podrazumevaju oni, kojima je genski sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem, ili prirodnom rekombinacijom postojećih gena vrste. Ovim genetički modifikovanim, ili transgenim organizmima genetička struktura je izmenjena na način koji se nikada ne bi desio u prirodi. Genske konstrukcije kojima je izmenjen genom domaćina najčešće potiči od sasvim nesrodnih vrsta, čime se poništavaju sve granice u prirodnom genskom toku izmena naslednih informacija. Mesto kreacije GMO je labaratorija. Oni su tako genetički inženjerovani da u svojoj DNK sadrže strani gen, ili gene koji je unešen labaratorijskim metodama i tehnikama. Izvori gena kojim se manipuliše u DNK domaćina se nalaze u biljnom svetu, kao i u svetu mikroorganizama, insekata i životinja, uključujući i ljude.

Pojava genetički modifikovanih organizama trebalo je da znači početak efikasnijeg biološkog puta rešavanja mnogih problema sa kojima se čovek suočava. Pre svega, to je pitanje gladi u svetu i u tom svetlu povećanje kvaliteta i rodnosti poljoprivrednih kultura, poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda (duža trajnost i bolja otpornost na transport plodova), kao i bolja otpornost useva na bolesti, insekte i korove. GM tehnologijom bi se postigao širi areal gajenja useva, poboljšanjem tolerantnosti na niske temperature ili sušu, i boljim iskorišćavanjem trenutno neproduktivnih degradiranih zemljišta gajenjem bolje prilagođenih poljoprivrednih kultura. Sastav hrane bi bio kvalitetniji, obogaćen esencijalnim amino-kiselinama, mineralnim materijama, vitaminima i beskaloričnim zaslađivačima. Na polju zdravstvene zaštite, transgeni organizmi bi trebalo da obezbede proizvodnju vakcina, jeftinijih lekova, organa za transplataciju. Upotrebom ove biotehnologije, zaštita okoline bi bila podignuta na viši nivo mikrobiološkim čišćenjem zagađenih vodotoka i otpadnih voda i manjim korišćenjem hemijskih sredstava u poljoprivredi (herbicida i pesticida).