Genetski modifikovani organizmi

Kako se ideja o genetskoj modifikaciji razvijala?

Genetika je nauka koja je počela da se razvija kao samostalna naučna disciplina sredinom XIX veka, zahvaljujući eksperimentima sveštenika Gregora Mendela iz Brna (Moravska). Mendel je 1865, ukrštajući razne sorte graška (Pisum sativum), postavio osnovne zakonitosti u nasleđivanju osobina. On je predpostavio da postoje jedinice naslednosti, koje se prenose iz generacije u generaciju. Nekako u isto vreme (1869), Belgijanac F.Mišer nesvesno je izolovao DNK (dezoksiribonukleinsku kiselinu) radeći eksperimente u kuhinji vlastelinskog dvorca u Tibingenu (Virtemberg). Ova dva otkrića, koja su u to vreme prošla nezapaženo, postavila su temelje genetike kao moderne nauke u XX veku.

Već 1902. Bejtson uvodi naziv »gen« za naslednu jedinicu koja utiče na pojavljivanje i razvoj osobine organizma. Tridesetak godina kasnije (1927), koristeći vinsku mušicu (Drosophila melanogaster), Miler otkriva da X-zraci mogu da izazovu promene u naslednom materijalu, koje se prenose na potomstvo, tzv. Mutacije. Tokom 1941. Bidl i Tejtum, eksperimentišući sa gljivom Neurospora crassa, doprinose postavljanju teorije »jedan gen - jedan enzim«. Ova teorija, malo modifikovana, važi i danas. Barbara MekKlintok, radeći na kukuruzu (Zey mays), 1950. dokazuje postojanje pokretnih naslednih elemenata, transpozona. Dve godine kasnije, Lederberg i Zinder otkrivaju transdukciju, prenos genetičkog materijala putem virusa. Te 1952. Herši i Marta Čejz dokazuju da je DNK nosilac naslednih osobina, koristeći bakteriju Escherichia coli i virus T2 bakteriofag. I tada, 28. februara 1953. ulazeći u pab »Orao« u Kembridžu, Frensis Krik je objavio: »Otkrili smo tajnu života!«.

On i Džejms Votson su upravo to i uradili otkrivši strukturu dezoksiribonukleinske kiseline (DNK). Ovo je bio prelomni trenutak u razvoju genetike i kamen temeljac razvoja molekularne genetike, koja će posle nekoliko decenija dovesti do stvaranja genetički modifikovanih organizama. 1962. godine Votson i Krik su dobili Nobelovu nagradu za ovo otkriće.

Šesdesete su donele otkrića vezana za regulaciju rada gena i sintezu proteina. Tokom sedamdesetih godina učinjen je krupan eksperimentalni korak u putevima i enzimskim sistemima za prenos gena iz organizma u organizam. Osamdesete su donele početak komercijalizacije dotadašnjig istraživanja i početak procvata industrijske biotehnologije a 1981. je doneta dozvola državnih organa SAD (United States Food and Drug Administration-FDA) za plasman na tržištu prvog rekombinantnog proteina, huimanog insulina za dijabetičare, dobijenog rekombinacijom gena u kulturama mikroorganizama. Poslednja decenija prošlog veka donela je ubrzanu komercijalizaciju transgenih organizama, posebno u poljoprivredi, ali i dalja istraživanja na polju molekularne genetike. Već sredinom devedesetih godina GM poljoprivredne kulture postaju, sve više i više, sastavni deo američke poljoprivrede i naglo zauzimaju sve veće površine. Istorijske 1997. u Roslin institutu u Edinburgu (Škotska), svet je ugledalo jagnje Doli. To je bio prvi sisar dobijen tehnikom transgenog kloniranja. Ovo je otvorilo put ka kloniranju ljudi, sličnim tehnikama. Prvi kompletan hromozom čoveka (hromozom 22), je ispitan (sekvencionisan) 1999. Početkom novog milenijuma, 2000. godine, završeno je grubo sekvencionisanje ukupne DNK čoveka. Preko polovine površina pod sojom i pamukom i oko trećine površina pod kukuruzom u SAD, zauzimaju transgeni usevi. Preko 40 vrsta poljoprivrednih, genski inženjerovanih kultura je odobreno za tržište u ovoj zemlji a 60-70% proizvoda u američkim samoposlugama sadrži komponente transgenih organizama. Nova era je počela.