Genetski modifikovani organizmi

Završna razmatranja

Pitanja koja se otvaraju pri razmatranju tehnologije genetički inženjerovanih organizama ne ograničavaju se samo na polje bioloških nauka. Značaj GMO se ogleda u njihovom uticaju na globalnu geopolitiku i na zakonodavstvo, kao i na etičke dileme.

Do pre nekoliko godina, proizvodnja semena poljoprivrednih kultura se smatrala opštim dobrom. Naučne institucije u svetu su slobodno razmenjivale genetički materijal, saznanja i sprovodile zajedničke međunarodne projekte i oglede. Iako su postojale velike semenske kompanije, ipak je postupak dobijanja novih sorti i hibrida klasičnom hibridizacijom bio dostupan svima. Naravno, i ranije je postojala mogućnost patentiranja semenskog proizvoda, ali je zbog prirode i načina proizvodnje semenskog materijala, ove patente bilo teško zaštititi u praksi i sprovesti u život. Tako su svi proizvođači semenskog materijala na nivou država, ili preduzeća i kompanija, bili u ravnopravnijem položaju. Za poljoprivrednog proizvođača to je značilo, da je imao mogućnost izbora semenskog materijala različitih semenskih kuća, bez obzira na njihovu veličinu, kao i mogućnost da ostavlja deo proizvodnje pojedinih sorti za setvu sledeće sezone. Tako je i proizvođač mogao sam da izabere upravo one genotipove koji su dobro adaptirani uslovima proizvodnje i prilagođeni njegovim potrebama. Biotehnološka revolucija i pojava GMO je drastično promenila pravila igre. Proizvodnja genski modifikovanog semena je postala dostupna malom broju tehnološki razvijenih država, odnosno kompanija. Multinacionalne kompanije koje proizvode GM seme sada su u mogućnosti da patentom zaštite svoj proizvod i da to zakonski sprovedu. Patentna zaštita se širi i na sam uneti gen, kao i na herbicid, ako se radi o GM kulturama otpornim na specifičan herbicid. Proizvođači, pri kupovini semena, sklapaju ugovor sa kompanijom, kojim se upotreba dobijenog ekonomskog prinosa ograničava isključivo na prodaju na tržištu i sama proizvodnja stavlja pod kontrolu kompanije. Širenjem GM poljoprivrednih kultura proizvodnja hrane, a vezano i sa zaštitnim sredstvima, koncentriše se pod kontrolu manjeg broja kompanija. Prema podacima, šest korporacija smeštenih u SAD ili Evropi kontrolišu  98% tržišta GM kultura i 70% svedskog tržišta pesticida. Šest korporacija poseduju 54% američkih biljnih biotehnoloških patenata. Deset korporacija snadbevaju semenom 33% svedskog tržišta, u poređenju sa hiljadama kompanija pre 20 godina. Tako su 91% svih GM kultura koje su se gajile u svetu u 2000. bile iz kompanije Monsanto. U Africi tri korporacije (Syngenta, Monsanto i DuPont) dominiraju sektorom tržišta semena. U Južnoj Africi, Monsanto kontroliše 60% tržišta semena GM kukuruza i 90% pšenice. Poseban problem predstavlja ilegalan uvoz GM semena u pojedine zemlje, naročito one sa neadekvatnim ili nepostojećim mehanizmima kontrole i zakonske regulative.

Prva u Jugoistočnoj Evropi, maja 2001., Srbija i Crna Gora je donela Zakon kojim se reguliše promet i upotreba GMO, kao i Pravilnik o načinu obeležavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda dobijenih od GMO. Po ovom zakonu promet i upotreba GMO je pod kontrolom državnog organa koji se stara o biološkoj bezbednosti. Svaki uvoz GMO proizvoda koji nema odgovarajuća odobrenja smatra se ilegalnim. Obeležavanje se ne odnosi na one poljoprivredne i prehrambene proizvode koji sadrže manje od 1% genetičke modifikacije.

Na kraju, pitanje je li nama to u ovom trenutku potrebno i možemo li mi bez GMO? Za sada nam na tržištu nije potrebno, a u poljoprivrednoj proizvodnji možemo bez toga.