|
|
|
|
Olimpijske igre |
|
| olimpijske igre | |
| antičke olimpijske igre | |
| moderne olimpijske igre | |
| razvoj olimpijskih igara | |
| politički uticaj olimpijskih igara | |
| doping kontrola | |
| nagrađivanje pobjednika | |
| kviz | |
| Nakon početnog uspeha, Olimpijske igre su imale
poteškoća. Igre održane u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u
senci, bolje reći bile su privezak svetskim izložbama koje su u tim
gradovima tada održavane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara
govori dosta: one u Parizu trajale su pet i po meseci, a one u Sent
Luisu — nešto preko četiri meseca i dvadeset dana. Kako Englezi ne
bi bili „gori“ od Francuza četvrte igre, održane u Londonu 1908,
trajale su od 27. aprila do 31. oktobra 1908, preko
6 meseci, što je
za današnje pojmove neshvatljivo. Trajanje igara tako je variralo,
neke su trajale kraće, neke duže — da bi se sa igrama u
Los Anđelesu
1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na današnjih
15 dana. U spomen na prve Igre iz 1896. održane su, takođe u Atini, 1906. godine, na njihovu 10. godišnjicu, tzv. „međuigre“ (engl. Intercalated games). Iako je igre organizovao MOK, ova organizacija ih ne ubraja među ostale „redovne“ Olimpijske igre, već kao proslavu jubileja. Ima, međutim, mnogih savremenih istoričara olimpizma koji se zalažu za to da i te igre budu smatrane zvaničnim olimpijskim igrama. Svejedno, iako nepriznate kao službene, i te su igre doprinele popularizaciji i širenju olimpijskog pokreta.
|
|
 |
 |
 |
 |
 |
 |
