|
U nekim analima stoji da je Rej Juri iz SAD osvojio 10 zlatnih
medalja Rej Juri, međutim to nije tačno i Međunarodni olimpijski komitet (MOK)
mu priznaje 8 zlatnih medalja, jer je 2 zlatne medalje osvojio na tzv.
međuigrama održanim 1906. godine u Atini, koje su održane kao proslava
10-godišnjice prvih olimpijskih igara, održanih 1896. godine u Atini.
Jedan rvač, odbojkaš ili dizač tegova, može osvojiti samo jednu medalju na
jednim igrama. S druge strane, u nekim sportovima sportisti mogu, osim ličnih
podviga, da računaju i na ekipne medalje (atletika, gimnastika, konjički sport,
plivanje, mačevanje).
Dalje, bilo je velikih sportista koji nisu imali „ekipnu pozadinu“, a ušli su u
istoriju sporta i olimpijskih igara, npr. ruski plivač Aleksandar Popov osvojio
je na igrama 1992. i 1996. sam, četiri (2 + 2) zlatne medalje, i nije mogao više,
jer Rusi nisu imali nekoliko tako kvalitetnih plivača da bi Popov mogao osvajati
zlata i u štafetama. Suprotan je primer američke plivačice Dženi Tompson. Ona je
na igrama 1992, 1996. i 2000. osvojila osam zlatnih medalja, ali sve u štafetama,
a sama nijednu. Ali, postoje i sportisti koji su osvojili samo jednu zlatnu
olimpijsku medalju, a zauvek su ušli u istoriju olimpizma. Najočigledniji primer
za to je američki atletičar Bob Bimon, koji je na Letnjim olimpijskim igrama
1968. pobedio postavivši u finalu skoka udalj tada nezamislivi svetski rekord od
8 m i 90 cm, šokirao sportski svet i tim jednim skokom ušao u istoriju.h na
njima priželjkuju mnogo više nego na svetskim prvenstvima ili raznim turnirima,
kojih se svake godine održava mnoštvo. Mnogi vrhunski npr. plivaci ili
atleticari, neretko, jednostavno ne dodu na svetska prvenstva koja se održavaju
u predolimpijskoj godini da im to ne bi remetilo zacrtani plan priprema za
olimpijske igre. Naravno da je tu izuzetno važna i istorijska dimenzija
olimpijskih igara. Nije zato nimalo cudno da mnogi olimpijski pobednici bivaju u
svojim zemljama docekivani i slavljeni kao istinski heroji, baš kao što je to
bilo i milenijumima ranije, a u današnje vreme olimpijska pobeda donosi cesto i
materijalnu nagradu. Zbog svega toga i tu velikim delom leži objašnjenje zašto
se neki sportisti nastoje pošto-poto dokopati titule olimpijskog pobednika,
rizikujuci upotrebom dopinga svoje zdravlje, ponekad život, a ponekad i zdravlje
svog potomstva.
Majkl Felps
|
