Kina je najveća zemlja u Aziji, a ujedno je i treća zemlja po veličini na planeti (iza Rusije i Kanade). Ona obuhvata tri četvrtine čitave Istočne Azije. Oko 60% njene teritorije leži u Srednjoj Aziji, ali tu živi svega 10% njenog stanovništva, pa se zato prvenstveno smatra zemljom dalekog istoka.
Kina je veoma prostrana zemlja. Zbog velikih razlika u prirodnim osobinama i društvena-geografskim karakteristikama, Kina se deli na dve velike prostorne celin: "Užu" ili "pravu Kinu" i perifernu ili "Spoljnu Kinu".
Kina ima potencijalno povoljan geografski položaj. Visoki Himalaji i Tibet dele je od Juzne Azije, a Pamir, Tjanšan. Altaj i pustinja Gobi od zemalja Srednje Azije.
Morska obala je , uključujući i obale kineskih ostrva, duga oko 9 700km. Kina izlazi na tri ivična mora Tihog okeana: Žuto More, Istočno kinesko more i Južno kinesko more.
Za reljef Kine karakteristično je da oko tri četvrtine njene teritorije leži iznad 1 000m nadmorske visine, a da svega jedna šestina zahvata ravnice niže od 500m. Kina ima, s obzirom na ogroman prostor i njenu reljefnu šarolikost, dosta raznovrsnu klimu. Takođe na klimu veceg dela Kine, pogotovo na njene istočne delove, utiče smena monsuna.
Pridrodna bogatstva Kine su: velike površine plodnog zemljišta, značajan hidroenergetski potencijal reka, bogatstva mora i ogromno rudno blago. Najveće i najznačajnije rudno bogatstvo Kine je ugalj. Kina raspolaze i velikim količinama nafte. Treba spomenuti da je Kina najbogatija zemlja na svetu po rezervama ruda antimona, volframa i molibdena.
.
