Sudovi po kvantitetu su:opšti, pojedinačni i posebni. Kant u svom priručniku  sa predavanja  iz Logike navodi napomene za podjelu po kvantitetu.
„U opštem sudu sfera nekoga pojma se sasvim zatvara unutar sfere drugoga pojma; u partikularnom sudu jedan deo prvog pojma ulazi u sferu nekog drugog pojma;  i u pojedinačnom  sudu, najzad, neki pojam, koji nema upravo nikakve sfere, stoga samo kao deo ulazi u sferu nekog drugog pojma.  Napomena.
1. Pojedinačne sudove valja po logičkoj formi u upotrebi smatrati jednakim opštim sudovima, jer i kod njih jednih i kod drugih važi predikat za subjekt bez izuzetka. U pojedinačnoj postavci, na primer: Kalija je smrtan, ne može biti nekog izuzetka kao ni u opštoj: svi ljudi su smrtni,  jer je samo taj jedan Kalijus.
2. s obzirom na opštost nekoga saznanja javlja se neka realna razlika između pojedinih generalnih i univerzalnih postavki, ali ona se, naravno ništa ne tiče logike. Generalne  postavke  su, naime, one koje sadrže  samo nešto  od onog što je opšte [kod] izvesnih predmeta te, sledstveno tome, ne sadrže dovoljne uslove supsumcije, na primer postavka: dokazi se moraju obrazlagati.  Univerzalne postavke su one koje  o nekom predmetu  tvrde nešto opšte.
3. Opšta pravila su ili analitički ili sintetički opšta. Analitički opšta apstrahuju različitosti, a sintetički opšta paze na te razlike te, sledstveno tome, ipak daju određenja i u pogledu tih razlika. Ukoliko se neki objekt jednostavnije zamišlja utoliko je pree moguća analitička opštost pomeri nekoga pojma.
4. Ako se opšte postavke, bez njihovog in concreto poznavanja, ne mogu služiti kao merilo ravnanja te, dakle, u primeni ne važe heuristički već samo kao zadaci za istraživanje opštih osnova [razoga] za ono što je u posebnim slučajevima najpre bilo poznato. Postavka, na primer: onaj koji nema nikakvog interesa  da laže i zna istinu, taj govori istinu, ne može  se uvideti u njenoj opštosti zato što ograničavanje na uslove onoga koji nema nikakvog interesa  znamo samo putem iskustva, naime da ljudi mogu da lažu iz interesa koji potiče  otuda što nisu  čvrsto privrženi moralnosti. [To je ] jedno d zapažanja koje nas poučava da upoznajemo slabosti ljudske prirode.
5. O posebnim sudovima valja primetiti da, ako oni treba da budu viđeni putem uma te, dakle, imaju neku racionalnu, a ne samo intelektualnu (apstrahovanu) formu, onda subjekt mora biti neki pojam širi (conpetus latior) negoli predikat. (Kant, 1990:124)