Ljubav?
Šta ustvari znači ljubav?
Zašto su neki zbog nje srećni, a drugi uplakani?
Mnogi pokušavaju da odgovore na ova pitanja raznim objašnjenjima i dokazima,
ali to nije dovoljno. Ljubav
nije to što oni kažu neko ti se svidi izađete, dobro se provedete i
gotovo.
To nije ona prava ljubav o sanjaš i čitaš u bajkama, to nije ona ljubav
za kojom tragamo.
Zar niko na ovome svijetu
nema neku definiciju ljubavi kako ona nastaje, kako se rađa?
Izgledalo je da to zaista
ne postoji, da prava ljubav ne postoji, da je niko nije doživeo, laž.
Jeste, tu je ljubav doživeo neko, ko ju je podelio sa nama željnim toplih
i iskrenih osećanja. Taj neko je naš pesnik koji u to osećanje veruje,
jer tačno je to da je ljubav ustvari dokaz o postojanju života.
J. J. Zmaj je jedan od najiskrenijih
penika koje sam do sada čitala. On nam je u svojim Đulićima objasnio,
dao definicijuprave istinske ljubavi. Ljubavi koja je bezuslovna, čista,
iskrena, puna idile i sreće. Fascinirano je videti da neko može da tako
voli. I to samo jednu osobu i da je za nju spreman da uradi sve. To
je ta ljubav koju želi svako od nas da doživi, da je oseti na sopstvenoj
koži, a ne samo u snovima. Ovo je ljubav koja bi terala svakog napred,
podsticala onoga ko je zastao da nastavi dalje, davala snage nama onda
kad nam ide sve loše. To osećanje ljubavi zaslužujemo svi mi da osetimo,
a posebno oni koji u to osećanje veruju, jer tačno je da je ljubav ustvari
dokaz postojanja života.