Jovan Jovanović Zmaj
(1833-1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je
pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u
svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu
narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio
je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i
podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod
njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio
je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je
ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće
uveoke i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će
ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.
Život je prema ovom pesniku
bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus
pesama pod naslovom Đulići (đul = ruža). Ove pesme opevaju dana
porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je
kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila
neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni
stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju.
Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i
očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija.
Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim
vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme,
šaljive pesme i pesme za decu.
Zmaj je bio vrstan prevodilac
sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog
jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete,
Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo
nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti,
Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći
po umetničkim kvalitetima.
Zmaj je pokretao i uređivao
mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je
dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven -
časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.
Najznačajnija objavljena
dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice
(1895), Čika-Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika-Jova srpskoj
omladini (1901).