Борислав Станковић

Necista krv

:: О писцу ::

:: Есеј ::

:: Критике ::

:: Контакт ::

Рођен у Врању, у сиромашној занатлијској породици. Његов дјед по оцу, Илија, дошао  је још као дјечак у Врање и ту изучио обућарски занат. Чим је постао калфа  оженио се старијом женом Златом, сестром богатог и угледног трговца. Злата је била уклете судбине.

 Послије удаје муж јој убрзо умире и остаје са јединим сином Стојаном. Због дјетета се удаје други пут, али и тај муж јој убрзо  умире. Није се више хтјела удавати и направила је кућу у Доњој махали. У тој кући, која још постоји, родио се 31. марта 1876. године Бора Станковић.

Отац му је био обућар, као и дјед. Оженио се дјевојком Васком.

Бора је имао млађег брата Тимотија, али је умро од годину дана. И родитељи су му били кратог вијека, а отац је умро 1881., а мајка 1883. О њему је наставила да се брине бака Злата,  коју је описао у приповјеткама ("Тетка Злата", "Увела ружа", "Наш  божић").

Са смрћу родитеља у кућу бабе Злате се уселила сиротиња која га је пратила цијелу младост. Зарађивао је давајући часове у богатим кућама. Поред материјлног недаћа, дошле су и друге, љубавне недаће.

Његова једина љубав је била Паса, дјевојка из његовог комшилука. Са њом је заједно одрастао. Паса је била чувена дјевојка, лијепа, богата, још и јединица. Станковић је  желио да се ожени њоме и стално маштао о заједничком животу. Али Паса "богата јединица у мајке и лијепа, па не само што хоће да је више од свих својих другарица него и од самог  њега". одбацила је његову љубав и удала се за другога. Он је никада није заборавио. Станковићева животна максима  је "оно што је срце тражило, никада ниси имао". Његова несрећна љубав постала је лајт-мотив читавог његовог стваралаштва.

Основну школу  и 3. разред гимназије завршио  је у Врању, а 4.  у Нишу. Послије матуре  уписује право у Београду. Ради као службеник све до смрти  1927.

Он је  вјерно насликао  лице и наличје патријархалног живота.

Станковићеве личности нису у сукобу само са породицом, већ и са самим собом.

www.znanje.org