SOKRAT  

                                                                 biografija    izreke     filozofija     predsokratovci   sudjenje sokratu    kviz    galerija

Biografija

Sokrat je bio grčki filozof i jedna od najznačajnijih ličnosti zapadnjačke filozofske tradicije. Nije ostavio nikakve spise o njemu saznajemo iz spisa njegovih učenika Ksenofonta i Platona. Bio je poznat kao "konjska muva atine".

Sokrat je rodjen 470g. p.n.e. u Atini. Njegov otac je bio Sofronisk, vajar, a majka Fenereta, babica. Mada je Sokrat nasljedio očev zanat on je ipak odlučio da se posveti filozofiji. Do prvih filozofskih znanja došao je kod Anaksagorinog učenika Arhileja.Bio je oženjen Ksantipom, koja mu je rodila tri sina (Lamprokle, Sofroniks i Meneksen). Suživot s goropadnom ženom opisao je kao kroćenje bijesnog konja, najbolju pripremu za jačanje karaktera i za razgovore na Agori. Smatrao je da treba istraživati čovjeka  i ljudski život, nastojeći prije svega da upoznamo sebe. Kao duhovni aristokrata fascinirao je Platona, koji je presudno uticao na stvaranje legende o Sokratu. O njegovom životu i smrti možemo se informisati iz Ksenofontovih "Uspomena o Sokratu" (Memorabilia).

Sokrat je odbijao da učestvuje u donošenju smrtnih odluka i da prijavljuje političke protivnike. Bio je idol omladine i čovjek koga je delfska proročica Pitija proglasila za najmudrijeg Helena ( "Mudar je Sofokle, mudriji Euripid, ali je Sokrat od svih ljudi najmudriji!"). Živio je u vremenu opadanja moći Atine poslije poraza od Sparte i njenih saveznika u Peloponeskom ratu. Učestvovao je u tri ratna pohoda i pokazao se kao hrabar vojnik. U vrijeme kada je Atina pokušavala da se oporavi od ponižavajućeg poraza, Atinski javni sud je doveo tri vodeće javne figure da sude Sokratu zbog bezbožnosti i kvarenja atinske omladine. Tužbu su podnijeli: demagog Anit, govornik Likon i mladi pjesnik Melet. Ona je zvanično glasila: "Sokrat je kriv što kvari omladinu i što ne vjeruje u bogove u koje vjeruje država nego u druga nova bića demonska". Sokrat se branio dostojanstveno, pobivši logično i ubjedljivo sve navode optužnice, tačku po tačku. Međutim sud ga je osudio i kao kaznu je ispio otrov.

Ipak, smrtna kazna je bila i Sokratov izbor. Naime, iako su mu učenici bili organizovali bjekstvo, on nije želio u progonstvo ( jer su to Atinjani smatrali težom kaznom od smrti), već je ostao da pokaže da zakone treba poštovati. Nije dugo prošlo, a Atinjani su shvatili da su pogriješili. U znak žalosti zatvoreni su gimnasioni, stadioni i teatroni. Anit i Likon su prognani, a Melet je osuđen na smrt.