SOKRAT  

                                                                 biografija    izreke     filozofija     predsokratovci   sudjenje sokratu    kviz    galerija

           Pravednost sudjenja Sokratu?

Profesor Pol Kartlidž sa Univerziteta Kembridž ustanovio je da je Sokratovo sudjenje bilo u skladu sa zakonima onoga doba, opovrgavajući tvrdnje da je smrt velikog grčkog filozofa rezultat najveće prevare u istoriji sudstva. Tokom vijekova, istoričari su predstavljali sudjenje koje je vodjeno 399. godine prije nove ere kao farsu u kojoj je Sokrat bio optužen za izmišljena djela. Proglašen krivim za "bogohuljenje" i "kvarenja atinske omladine", slavni učitelj osudjen je na smrtnu kaznu koju je morao da izvrši sam nad sobom, ispijanjem otrova. U svojoj studiji, međutim, Kartlidž je zaključio da je suđenje bilo u skladu sa tadašnjim zakonima i da je Sokrat bio pravedno osuđen. "Svi znaju da su Grci izmislili demokratiju, ali to nije bila demokratija kakvu mi danas poznajemo, što nas navodi da pogrešno tumačimo istoriju", rekao je profesor Kartlidž. "Optužbe na račun Sokrata nama se čine smiješnim, ali u antičkoj Grčkoj one su imale za cilj da zaštite opšte dobro", objasnio je Kartlidž. Istoričari su po pravilu tvrdili da je Sokrat svojim direktnim kritikama vodećih atinskih političara na sebe navukao njihov gnijev, te da su oni "montirali" sudjenje kako bi ga se otarasili.

Filozof je na suđenju postao žrtveni jarac za mnoge nedaće koje su pogodile Atinu, od kuge do velikog vojnog poraza. Kartlidž je, međutim, ukazao da su za mnoge Atinjane ovi događaji bili znak da su "nepoželjni elementi" uvrijedili bogove. Ne treba zaboraviti, kaže on, da je Sokrat dovodio u pitanje legitimitet i autoritet mnogih božanstava. Budući da su bogovi bili bijesni i da je trebalo očekivati nove katastrofe, Sokratova osuda za bogohuljenje bila je ne samo adekvatna već i u javnom interesu. Prema riječima Kartlidža, Sokrat je sam prizvao svoju smrt.Atinski pravosudni sistem tog doba predviđao je mogućnost da sam optuženi predloži sopstvenu kaznu. Sokrat se u početku šalio da treba da bude nagrađen, a na kraju je predložio malu globu ali njegov humor nije dopro do porote koja je zahtjevala smrtnu kaznu. "Njegovim smaknućem, u očima Atinjana, društvo je bilo pročišćeno i osnaženo", objasnio je  profesor.