|
|
TRAVNIČKA
HRONIKA
Travnicka
hronika (1945) je istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog
rata, ostvaren po modelu evropskog realistickog romana. Obuhvata
vreme od 1807. do 1814. godine i po tome predstavlja klasican
roman vise od bilo kojeg drugog Andricevog romanesknog ostvarenja.
Roman je ispripovedan u trecem licu i sklopljen je od prologa,
epiloga i 28 poglavlja. Travnicka hronika je nastala imaginiranjem
vrlo bogate dokumentarne gradje. Hronika o Travniku je beletristicki
sedmogodisnji letopis koji obradjuje vreme boravka stranih konzula
u tom vezirskom gradu. Pocinje dolaskom francuskog konzula,
a zavrsava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula.
Roman je okrenut istoriji. U procesu stvaranja Travnicke hronike
Andric se sluzio bogatom dokumentarnom gradjom iz oblasti istorije
civilizacije, etnologije i autenticnim spisima o istorijskim
licnostima koje su predstavljene u romanu.
Od svih Andricevih dela hronika o vezirskom gradu ima najvise
likova. Kljucni lik dela je francuski konzul Zan Davil, Parizanin
tanane prirode, pesnik po osecanju sveta. Nikada do tada Davil,
savremeni mladi covek evropskog obrazovanja, nije video ljude
kao sto su bili Travnicani, ni obicaje kao sto je audijencija
kod turskog vezira, ni navike kao sto je pljuvanje nedobrodoslog
stranca. Susretom francuskog diplomate i turskog velikodostojnika
kome Davil cita klasicnu tragediju a kod koga ona izaziva grohotan
smeh, Andric je hteo da prikaze sudar dva sveta i dve kulture
koji se nikada nece pomiriti, a jaz izmedju njih nece biti prevazidjen
ni pokusajima njihovih najdobrocudnijih predstavnika.
Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu
pocetkom 19. veka. Skromni bivsi pogranicni oficir potpuno je
zbunjen Travnikom. Bacen u medjuprostor dveju civilizacija,
ne razumevajuci do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pri
tom, fatalno obelezen brakom sa zenom koja se neizmerno razlikuje
od njega. Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih
vezira koji su se smenjivali za vreme njegove sluzbe u Travniku
ni istocnjacki svet cutnje i tajnih radnji ciji su oni predstavnici.
On takodje nije razumeo ni novi gradjanski svet francuske drzave
ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je cesto dolazio u sukob.
Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i cudne zene.
Vezirov konak je trece srediste politickog zivota i mesto najcescih
susreta trojice diplomata. Ocekivalo bi se da predstavnici prosvecene
Evrope cine zajednicku prepreku azijatskom osvajacu. Da nije
tako kazuje nam vezirov komentar posle jednog Davilovog sukoba
sa fon Mitererom: „ Dva psa, pa se pobila u mojoj avliji.“
Ako Austrija ne ratuje sa Turskom, ona ratuje sa Francuskom;
ako Turskom carstvu u opadanju slabe osvajacke namere, javice
se novi osvajac, ovog puta u Evropi, Napoleonova imperija.
U Travnickoj hronici sudarila su se cetiri sveta, razlicita
po veri, kulturi, istoriji, obicajima. Emisari zapadnih i istocnih
svetova nasli su se na prostoru Bosne sa namerom da nikada i
ne pokusaju da se priblize i razumeju. Najblizi saradnici francuskog
i austrijskog konzula i vezira i stanovnici tamnog bosanskog
vilajeta, Davna, Rota, turski cehaja, teftedar Baki, kao i travnicke
kasablije, u neprestanim su medjusobnim sukobima i stalno iskazuju
mracne ljudske nagone. Cak i ako neki od pripadnika tih toliko
razlicitih kulturnih krugova pokusa da pomiri suprotnosti sa
kojima se suocava, odmah mu, kao po nekom pravilu, zapreti opasnost
unistenja. To se, na primer, dogodilo doktoru Kolonji i fratru
Luki Dafnicu.
Na nesrecu, jedino zajednicko svojstvo u razlicitosti tih civilizacija
jeste nepostovanje coveka, sustinsko nepostovanje ljudskog dostojanstva.
Na to je pripovedac ukazao kroz neizgovorenu recenicu Jevrejina
Morda Atijasa koji dolazi u posetu francuskom konzulu i pozajmljuje
mu novac potreban za odlazak iz Bosne. Cutljivi travnicki trgovac
zeleo je da se zahvali francuskom diplomati na paznji koju njegovi
sunarodnici Jevreji nikada do tada nisu doziveli: „ Prizivali
ste nas kao ljude, ne izdvajajuci nas od ostalih“, ali
zbunjen ne uspeva to da izgovori.
|
|