Ivo Andrić

Travnička hronika

  
 
Travnicka hronika (1945) je istorijski roman pisan za vreme Drugog svetskog rata, ostvaren po modelu evropskog realistickog romana. Obuhvata vreme od 1807. do 1814. godine i po tome predstavlja klasican roman vise od bilo kojeg drugog Andricevog romanesknog ostvarenja. Roman je ispripovedan u trecem licu i sklopljen je od prologa, epiloga i 28 poglavlja. Travnicka hronika je nastala imaginiranjem vrlo bogate dokumentarne gradje. Hronika o Travniku je beletristicki sedmogodisnji letopis koji obradjuje vreme boravka stranih konzula u tom vezirskom gradu. Pocinje dolaskom francuskog konzula, a zavrsava se odlaskom drugopostavljenog austrijskog konzula. Roman je okrenut istoriji. U procesu stvaranja Travnicke hronike Andric se sluzio bogatom dokumentarnom gradjom iz oblasti istorije civilizacije, etnologije i autenticnim spisima o istorijskim licnostima koje su predstavljene u romanu.
Od svih Andricevih dela hronika o vezirskom gradu ima najvise likova. Kljucni lik dela je francuski konzul Zan Davil, Parizanin tanane prirode, pesnik po osecanju sveta. Nikada do tada Davil, savremeni mladi covek evropskog obrazovanja, nije video ljude kao sto su bili Travnicani, ni obicaje kao sto je audijencija kod turskog vezira, ni navike kao sto je pljuvanje nedobrodoslog stranca. Susretom francuskog diplomate i turskog velikodostojnika kome Davil cita klasicnu tragediju a kod koga ona izaziva grohotan smeh, Andric je hteo da prikaze sudar dva sveta i dve kulture koji se nikada nece pomiriti, a jaz izmedju njih nece biti prevazidjen ni pokusajima njihovih najdobrocudnijih predstavnika.
Pukovnik fon Miterer je austrijski predstavnik u vezirskom gradu pocetkom 19. veka. Skromni bivsi pogranicni oficir potpuno je zbunjen Travnikom. Bacen u medjuprostor dveju civilizacija, ne razumevajuci do kraja nijednu od njih, fon Miterer je, pri tom, fatalno obelezen brakom sa zenom koja se neizmerno razlikuje od njega. Fon Miterer nije razumeo nijednog od trojice turskih vezira koji su se smenjivali za vreme njegove sluzbe u Travniku ni istocnjacki svet cutnje i tajnih radnji ciji su oni predstavnici. On takodje nije razumeo ni novi gradjanski svet francuske drzave ni njenog predstavnika Davila, sa kojim je cesto dolazio u sukob. Bio mu je stran svet fantazija njegove lepe ali i cudne zene.
Vezirov konak je trece srediste politickog zivota i mesto najcescih susreta trojice diplomata. Ocekivalo bi se da predstavnici prosvecene Evrope cine zajednicku prepreku azijatskom osvajacu. Da nije tako kazuje nam vezirov komentar posle jednog Davilovog sukoba sa fon Mitererom: „ Dva psa, pa se pobila u mojoj avliji.“ Ako Austrija ne ratuje sa Turskom, ona ratuje sa Francuskom; ako Turskom carstvu u opadanju slabe osvajacke namere, javice se novi osvajac, ovog puta u Evropi, Napoleonova imperija.
U Travnickoj hronici sudarila su se cetiri sveta, razlicita po veri, kulturi, istoriji, obicajima. Emisari zapadnih i istocnih svetova nasli su se na prostoru Bosne sa namerom da nikada i ne pokusaju da se priblize i razumeju. Najblizi saradnici francuskog i austrijskog konzula i vezira i stanovnici tamnog bosanskog vilajeta, Davna, Rota, turski cehaja, teftedar Baki, kao i travnicke kasablije, u neprestanim su medjusobnim sukobima i stalno iskazuju mracne ljudske nagone. Cak i ako neki od pripadnika tih toliko razlicitih kulturnih krugova pokusa da pomiri suprotnosti sa kojima se suocava, odmah mu, kao po nekom pravilu, zapreti opasnost unistenja. To se, na primer, dogodilo doktoru Kolonji i fratru Luki Dafnicu.
Na nesrecu, jedino zajednicko svojstvo u razlicitosti tih civilizacija jeste nepostovanje coveka, sustinsko nepostovanje ljudskog dostojanstva. Na to je pripovedac ukazao kroz neizgovorenu recenicu Jevrejina Morda Atijasa koji dolazi u posetu francuskom konzulu i pozajmljuje mu novac potreban za odlazak iz Bosne. Cutljivi travnicki trgovac zeleo je da se zahvali francuskom diplomati na paznji koju njegovi sunarodnici Jevreji nikada do tada nisu doziveli: „ Prizivali ste nas kao ljude, ne izdvajajuci nas od ostalih“, ali zbunjen ne uspeva to da izgovori.

 

_______________________________________________________________________________________________________

© 2008 Dejan Munjiza