Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 — Денвер, Сједињене Америчке Државе, 3. новембар 1970) био је посљедњи југословенски краљ.
Прворођени син краља
Александра I
и краљице Марије,
рођен је у Београду (1923). Кумови на крштењу су му били енглески краљ Џорџ
VI и његова жена Елизабет Боуз-Лајон. После основног образовања које је
стекао на Двору, похађао је Сандроид школу у Енглеској, из које се вратио
после атентата на његовог оца 1934. Пошто је тада био малолетан, краљевска
власт пренета је на Намесништво на челу са кнезом намесником Павлом
Карађорђевићем.
Почетак Другог светског рата (1939) ставио је Краљевину Југославију пред
тешку одлуку: да ли да приступи Тројном пакту (Немачка — Италија — Јапан)
или да се
супротстави неупоредиво снажнијем непријатељу. Одлука кнеза Павла
да потпише понуђени уговор наишла је на жестоке протесте у земљи, који су
27. марта 1941. довели до кризе Владе и војног удара.
Краљ Петар Други
проглашен је пунолетним, и одмах преузео власт од Намесништва. Југословенска
војска била је потпуно неспремна да се одупре инвазији нацистичке Немачке
која је уследила, и Југославија је за једанаест дана била окупирана. Краљ
Петар II био је приморан да са Никшићког аеродрома, заједно са Владом,
емигрира, прво у Грчку, а затим у Египат. У јуну 1941. стигао је у Енглеску.
За време свог избеглиштва Краљ Петар II је довршио школовање у Кембриџу, а
потом се придружио снагама британског Краљевског ратног ваздухопловства.
Упркос слому југословенске војске у земљи су оформљена два супарничка
покрета отпора. Први је био Југословенска војска у отаџбини, позната и као
Четнички или Равногорски покрет, на челу са ројалистом, касније генералом
Драгољубом (Дражом) Михаиловићем, Министром одбране Владе у изгнанству.
Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста
Јосип Броз — касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански
рат.
Савезници су најпре подржавали Михаиловића, а онда су
се преоријентисали на Тита. Под притиском Британаца
краљ Петар је позвао
снаге под командом генерала Михаиловића да се ставе под команду
комунистичких одреда Јосипа Броза Тита. Године 1944. Београд је ослобођен од
стране јединица НОВЈ и Црвене Армије. Поставило се питање легитимитета
краљевске власти. Договором „Тито-Шубашић“ и пристанком краља
Петра II решен
је тај проблем формирањем прелазне владе на челу са др Шубашићем. Указом
краља Петра II смењен је генерал Михајиловић са места министра војске и
морнарице и на његово место поставњен маршал Јосип Броз Тито.
Почетком 1945. године, у склопу договора о прелазној влади, краљ Петар II се
одрекао све власти и политичких ингеренција у корист намесништва и нове
владе. Наредне године (1945), у новембру, монархија је укинута референдумом,
а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала
једнопартијска држава под влашћу Комунистичке партије. Одлука о одрицању од
својих ингеренција и преносу истих на намесништво и владу од стране једног
броја историчара се сматра абдикацијом, док други сматрају да није никада
абдицирао. У изгнанству је прво живео у Лондону са својом супругом
(оженио се грчком принцезом Александром, 1944) и сином Александром, рођеним
1945. Политички је био активан до смрти, тесно је сарађивао са српском
емиграцијом. Последње године живота провео је у Америци.
После неуспеле трансплантације јетре, јер је боловао од цирозе јетре, умро
је у денверској болници 3. новембра 1970, а сахрањен је у Цркви Светог Саве
у Либертивилу (САД). Његови посмртни остаци су ексхумирани у четвртак 17.
јануара 2013. године са циљем да се пренесу у задужбинску
Цркву Светог Ђорђа
на Опленцу (код Тополе), а до тада ће почивати у дворској капели Светог
Андреја Првозваног у склопу Двора на Дедињу.
