Црква Светог Ђорђа на Опленцу
Опленац је брдо поред Тополе на коме
се налази Маузолеј династије Карађорђевића. Кнез
Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ
Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве
маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати
Задужбина Карађорђевића на Опленцу.
Данас комплекс обухвата поред цркве Св. Ђорђа, Маузолеја српске краљевске
породице, краљеве винограде, музеј (Виноградарева кућа), кућу Краља Петра,
краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву црква, споменик Карађорђу и хотел.
Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола која су се
правила од храста и цера којима је ово брдо било прекривено.
Године 1903. Краљ Петар I
Карађорђевић је изабрао место 337 метара високо, на врху Опленца као
локацију за своју задужбину, цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета
је градња цркве, према плановима Косте Ј. Јовановића. У јесен 1912. године
црква је већ била скоро довршена и чекала на освећење. Архиепископ српски
Димитрије је освештао цркву.
У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата
1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска
окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном
пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и
бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани
су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може
бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.
По повратку у ослобођену Отаџбину и стварању Краљевине Срба, Хрвата и
Словенаца, Краљ Петар није дочекао да види
своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов
наследник, Краљ Александар I Карађорђевић,
лично се старао о њеном завршетку. Црква је поново освештана 9. септембра
1930. У њој је обављано богослужење до 1947.
Симбол Тополе је Карађорђе. Симбол Династије Карађорђевића је Опленац, који је то постао од 1903. до 1930. као јединствена историјска целина. Временом, настала је Задужбина Краља Петра I Карађорђевића. Комунистичке власти су је укинуле 1947. године. 1990. године, запослени у установама које су претходно биле део Задужбине, су самоиницијативно на Видовдан прогласили обнову рада задужбине. Одбацили су тада постојећи статус и променили назив „Центар за културу Душан Петровић Шане” у „Задужбина Краља Петра I Карађорђевића“. Након првобитног отпора, власти су попустиле и задужбина је званично и легално призната 7. фебруара 1993. године, када је и поново почела са радом. Део имовине (имања и зграда) је враћен. Већи део имовине није враћен до данас.
