Кроз историју...
Карађорђевићи
су српска краљевска породица
која је владала Србијом и Југославијом. Њен родоначелник је
вожд
Карађорђе Петровић. На власти су били 1804—1813, 1842—1858 и 1903—1945,
када је Југославија постала република.Оснивач и родоначелник династије
Карађорђевића је
вожд Карађорђе Петровић који је подигао Први српски
устанак (1804). По пропасти Првог српског устанка (1813), Карађорђе се
повукао из Србије.
Онда је 1815. избио Други српски устанак под вођством Милоша Обреновића и
успоставила се династија Обреновића на власти у Србији. Заслугом
уставобранитеља на власт у Србији је 1842. дошао Карађорђев син
Александар који је био на власти до 1858. године када је на
Светоандрејској скупштини поново враћен на власт кнез Милош Обреновић.
После мајског преврата (1903) престала је да постоји династија Обреновића и
на власт је позван Александров син, Карађорђев унук
Петар. Краљевина
је званично укинута 1945. године, а краљевска породица је била у егзилу. Син
краља Петра II,
принц Александар, дошао је са супругом 2001.
године у Србију и живе у двору на Дедињу.
Маузолеј Карађорђевића је на
Опленцу код Тополе.
1804 — 1813.
вожд Карађорђе Петровић (1762—1817)
1842 — 1858. кнез Александар Карађорђевић (1806—1885), кнез
Србије
1903 — 1921. краљ Петар I Карађорђевић (1844—1921), краљ
Србије 1903 — 1918, краљ Срба, Хрвата и Словенаца 1918 — 1921.
1921 — 1934. краљ Александар I Карађорђевић (1888—1934), краљ
Срба, Хрвата и Словенаца 1921 — 1929, краљ Југославије 1929 — 1934.
1934 — 1941. Намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем
(1893—1976)
1941 — 1945. краљ Петар II Карађорђевић (1923—1970), краљ
Југославије (1941 — 1945)
Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из
1909, чланови Краљевског дома су:
краљ Петар I, његови синови —
престолонаследник
Александар и краљевић Ђорђе; његова кћи Јелена, до
удаје њене; његов брат кнез Арсен Кара-Ђорђевић са сином кнезом Павлом А.
Кара-Ђорђевићем; потомство престолонаследника Александра, краљевића Ђорђа и
кнеза Павла (члан 1). Према члану 4 истог правилника, чланови Краљевског
дома из куће краља владаоца и престолонаследника имају титулу Краљевског
височанства, а осталим члановима Краљевског дома припада титула Височанства.
Према Породичном правилнику за чланове Краљевског дома из 1930, чланови
Краљевског дома су: краљица супруга, живи преци краљеви у правој линији, а
из исте династије са својим супругама, живи потомци краљеви у правој линији,
са својим супругама; рођена браћа краљева и њихови потомци са својим
супругама; сестре краља владаоца и сви женски потомци до удаје; стриц краља
Александра I кнез Арсен; кнез Павле са супругом и потомцима, женским
потомцима до удаје. Према члану 4 синови краља владаоца су краљевићи, а сви
остали чланови Краљевског дома су кнежеви и кнегиње од Југославије. Сви носе
титулу Краљевског височанства.
Правилници из 1909. и 1930. су једини који су икада донети.
