|
|
ODUZIMANJA
I DODAVANJA "ENCIKLOPEDIJI MRTVIH"
Tekst Jevrejin Baruh i Pastijeri, zbog previda koji bi priredivac danas
teško mogao da objasni, nije ukljucen u knjigu Skladište koja je trebalo
da obuhvati svu proznu zaostavštinu Danila Kiša. Naknadnim, temeljnim
pregledom svakog lista rukopisa, utvrdena je prava priroda ovoga teksta:
on sažima u sebi i vidljivo graficki predocava doslovni prevod "treceg
poglavlja inkvizitorskog registra" koje se odnosi na Jevrejina Baruha
i sve eliminacije, sve varijante i proširenja uz ciju se pomoc, a na podlozi
dokumenta, gradi književno delo - pripovetka "Psi i knjige".
Kiš je obavio posao koji nije uradio nijedan kriticar: svoju je sopstvenu
pripovetku uporedio sa originalom. Razlozi zbog kojih se prihvatio tog
posla bili su, po svemu sudeci, sledeci: 1. Kišova mistifikacija iz Napomene
"Psi i knjige", po kojoj je on samo translator pomenutog registra,
bila je ne samo doslovno shvacena, vec i zloupotrebljavana (videti: Cas
anatomije, str. 241-244); 2. njegova tvrdnja iz te iste Napomene da je
pripovetka "Grobnica za Borisa Davidovica" nastala pre otkrica
pomenute knjige sa inkvizitorskim registrima (ciju istinitost naknadno
potvrduje i tekst pod naslovom "La part de Dieu" pronaden u
zaostavštini i ukljucen u Skladište, a u kojem su opisane sve igre slucaja
povezane s nastankom knjige Grobnica za Borisa Davidovica), nije nikoga
podstakla na razmišljanje o tome kako su mogucne tolike analogije izmedu
jednog dokumenta, ako je ovaj samo doslovno preveden, i jedne pripovesti
koja je plod fikcije. Analogije, naime, nisu nikoga navele na pomisao
o namernom podešavanju, o tome da su u pitanju književne (a ne istorijske)
analogije, koje treba da bliskost povesti istaknu i podudarnošcu detalja.
Jer fascinacija podudarnostima, znao je to Kiš dobro, nece doci samo zbog
paradigmatske srodnosti dveju povesti, dveju sudbina, vec zbog istovetnosti
pojedinosti, onih slucajnosti koje, kada se dogode, bude "metafizicku
jezu". Stoga je, imajuci ocigledno nameru da jednog dana objavi tekst
"Jevrejin Baruh i Pastijeri" i tako održi još jedan cas ocigledne
nastave iz književnosti, nacinio i skicu buducih komentara i izdvojio,
pod naslovom "Paralelizmi", sve primere doslovnih ponavljanja,
variranja tema ili njihovog rasprskavanja u izdvojene slike, ne samo u
dvema pomenutim pripovetkama, vec još u nekim od "sedam poglavlja
jedne zajednicke povesti".
Imajuci na raspolaganju samo rudimentarna sredstva obeležavanja koja mu
je pružala klasicna pisaca mašina (Olympia Monica) sve je morao otkucati
istim tipom slova. U kosim zagradama nalazi se tekst originala za kojim
odmah sledi pišceva varijanta koja je jednom podvucena.Na isti nacin (jednostrukim
podvlacenjem) obeležena su kraca umetanja, dok su sva masivna proširivanja
teksta i sve one pojedinosti koje su važne za uspostavljanje analogija
u detaljima izmedu pripovetke "Psi i knjige" i "Grobnice
za Borisa Davidovica" podvuceni dvaput. Isti se postupak odnosi i
na "Paralelizme". U elektronskoj verziji jednostruko podvucen
tekst predstavljen je plavom bojom, a dvostruko podvucen crvenom.M.M.
|
