Pluton je smatran za devetu planetu u Sunčevom sistemu, sve do 24. avgusta 2006 kada mu je status promenjen i od tada pripada novoj klasi objekata - patuljastih planeta.

Pluton je udaljen 39,5 AJ ili 5.913.520.000 km od Sunca i ima prečnik od 2.274 km i masu od 1,27×1022 kg. U poređenju, Pluton je manji od sedam satelita Sunčevog sistema (Meseca, Ioa, Evrope, Ganimeda, Kalista, Titana i Tritona). Pluton ima 3 satelita, od kojih je najveći Haron koji ima orbitu od 19.640 km od Plutonovog središta, prečnik od 1.172 km i masu od 1,90×1021 kg. S obzirom na koeficijent prečnika Plutona i prečnik Harona, Haron je najveći satelit koji kruži oko jedne planete u Sunčevom sistemu. U naučnim krugovima postoje dileme o odnosu između Plutona i Harona. Postoje tvrđenja da Pluton i Haron čine dvojnu planetu, a svoj argument grade po opažanjima putanje Plutona i Harona koja je sinhrona oko jedne središnje ose, ali ovaj dokaz još nije prihvaćen.

O atmosferi Plutona se vrlo malo zna. Pretpostavlja se da se sastoji uglavnom od azota, ugljen monoksida i metana. Specifičnost njegove atmosfere je i ta što je izuzetno retka, te je i pritisak veličine svega nekoliko mikrobara. Plutonova atmosfera je u gasovitom stanju samo kada je Pluton najbliži Suncu. Udaljavanjem od Sunca atmosfera se kondenzuje, delom pada na površinu planete, delom "izvetrava" u svemir. Rotacija oko svoje ose traje nešto više od šest zemaljskih dana.

Dileme su dugo postojale oko definisanja Plutona kao planete. Obzirom na svoju veličinu, a i na nedavna otkrića, može se smatrati samo jednim od većih tela Kajperovog pojasa. Međutim, iz tradicionalističkih razloga, Međunarodna astronomska unija smatrala ga je planetom.

Atmosfera
Naslućuje se postojanje slabašne atmosfere, koja stvara pritisak od jedva nekoliko mikrobara. Za razliku od Zemljine atmosfere, koja ima samo jedan hemijski spoj koji menja agregatno stanje - vodu, Pluton ima čak tri: azot, ugljen-monoksid i metan, zbog čega bi Pluton mogao imati najsloženije vreme u Sunčevom sistemu. Smatra se da atmosfera može postojati samo jednim delom duge Plutonove godine, kada je bliže Suncu, dok bi ostatak godine bila smrznuta. U vreme prolaska perihelom atmosfera "nabuja", a postoji mogućnost da jedan deo pobegne u svemir ili čak da pređe na Haron.

Zbog toga je NASA požurila sa slanjem letelice Novi Horizonti prema Plutonu, kako ne bi trebalo čekati još preko 200 godina za odmrzavanje Plutonove atmosfere.

Orbita

Pluton i njegov satelit Haron zajedno kruže oko Sunca i treba im oko 247 godina da ga obiđu. Veliki numerički ekscentricitet putanje od čak 0,24 je rekordan među planetima u Sunčevu sistemu, a inklinacija (nagnutost putanje prema ravnini ekliptike) od čak 17° je takođe jedinstvena među planetima. Zbog ovih, te zbog mnogih drugih razloga, Pluton je izgubio status planete, pa se smatra tek prvim i najveći do sada otkrivenim objektom u Kojperovom pojasu.

Plutonova je orbita vrlo ekscentrična (eliptična). U vremenu između januara 1979. i februara 1999., Pluton je bio bliže Suncu od Neptuna. Orbite im se ne seku, već Pluton prolazi iznad ili ispod Neptunove putanje. Pluton obilazi Sunce u 3:2 rezonanciji s Neptunom, što znači da su 3 Neptunove godine jednako duge kao 2 Plutonove. Pluton nije jedino telo u ovakvoj rezonanciji s Neptunom, veliki broj asteroida u Kojperovom pojasu nalazi se u istoj rezonanciji, pa se nazivaju Plutini.

Rotacija

I Pluton i Haron imaju sinhronu rotaciju (uvek istim stranama su okrenuti jedno drugom) čiji period traje 6,3872 dana. Rotiraju retrogradno na udaljenosti od 19.640 km, što je oko 8 puta veće od prečnika Plutona. Centar mase sistema Pluton-Haron nalazi se izvan Plutona, što je jedinstveni slučaj među većim telima Sunčevog sistema.

Sateliti

NASA je 31. oktobra 2005. objavila pronalazak 2 mala Plutonova satelita, pa je time broj poznatih satelita Plutona narastao na 3. Novootkriveni sateliti nazvani su Nikt i Hidra.
Haron, a = 19.640 km, P = 6.3872 dana
Hidra, a = 64700 ± 850 km, P = 38.2 ± 0,8 dana
Nikt, a = 49400 ± 600 km, P = 25.5 ± 0,5 dana